Pančevački bend Buč Kesidi

Klinac, mnogo tražiš

„Ništa nema smisla, opet stojiš pored zida i kontempliraš o svojoj nesposobnosti da igraš.“ I zato Luka Racić i Zoran Zarubica, poznatiji kao pančevački bend Buč Kesidi, razmišljaju samo o onome za šta su sposobni - kvalitetan indi pop, koncerti za sve veću publiku i svaki spot bolji od prethodnog

Svoj prvi spot su snimili kada su imali 21, odnosno 19 godina. I odmah su shvatili da u pitanju nije više hobi, već biznis.

„To je nekako glavna stvar koja nam se dešava u životima. To je u isto vreme ono čime profesionalno težimo da se bavimo i od čega živimo, a što nam je i dalje strast. Uklopilo se“, objašnjava Luka.

Šta su vam zvanična zanimanja?

Zoran: Luka je završio ETF, ja i dalje studiram pozorišnu režiju, i suštinski se jako lepo slažu fakulteti, jer smo Lule Struja i Zoki Organizacija.

Ima puno tehničkih stvari u muzici, sintovi, pedale, koje su Lukin fah, a, sa druge strane, ima dosta i organizacionih stvari sa mog faksa koje su nam pomogle i koje je Luka naučio, realno, više nego što sam ja naučio na ETF (smeh).

Znači li to da sve radite sami ili angažujete i stručnjake?

Luka: Gledamo da radimo uvek sa ljudima koji su dobri u svom poslu. U tom smislu, angažovali smo Janu Maričić, pozorišnu rediteljku, kada smo imali solo koncerte u Amerikani. Angažujemo gomilu ljudi, posebno za spotove. Sa druge strane, mislim da si u ovom poslu, na kraju dana, jedini koji znaš šta treba, ne postoji univerzalno rešenje za bend.

Zoran: Poenta onog što mi radimo je da nađemo tim ljudi koji odlično radi svoj posao, individualno, ali mi nekako tu damo upute, kažemo kako smo to zamislili, a oni onda sve bolje oblikuju nego što bismo mi umeli.

Tako radimo spotove, tako radimo muziku. Ali, mi smo u svakom procesu prisutni. Muziku pišemo samo nas dvojica, ali odemo kod producenta Milana Bjelice koji, nekako, usmeri ono što smo hteli da kažemo.

U celu priču ste krenuli veoma mladi. Kada je to bilo?

Zoran: Mislim da su 2015. godine ljudi čuli Buč Kesidi, da je to prvi put bilo van neke naše grupe ljudi. Tada je izašao spot „Ja imam plan“.

Da li je to od početka bio biznis?

Luka: Ne, u početku je bila samo želja da pravimo svoju muziku, ali mislim da smo dosta jasno znali šta želimo. U smislu, kakve pesme želimo da pravimo, kakva je muzika koja se nama dopada...

Kako ste shvatili da od toga možete da živite, da može da vam postane posao?

Luka: Pre smo shvatili da u nekom trenutku nema smisla više da nastavimo da ulažemo u ovo, ako neće početi da nam se nešto i vraća.

Nismo hteli da se bavimo ovim kao hobijem. U smislu da radimo nešto sa strane, a onda kad nađemo vremena i para da malo ulažemo u bend, snimimo spot, pa onda sledeći za godinu dana. Želeli smo da skroz uđemo u ovo i da se time bavimo, da imamo karijeru, da imamo ritam, kao što ima bilo koji pravi bend.

Zoran: Nekako je lakše kada to sagledaš iz drugog ugla. Kad pogledaš, stvarno ima puno obaveza u muzičkoj industriji. Gomila nekih ljudi koji su u muzičkoj industriji i pogotovo neke naše kolege u tom trenutku uopšte nisu gledali na to na taj način. Mislili su „okej, pravimo muziku jer nam se dopada, pa šta bude biće“, a mi smo bili u fazonu „okej, hajde sada svaka odluka koju donosimo da bude jako promišljena“.

S obzirom na to da svirate muziku koja nije deo mejnstrima, da li verujete da je moguće da alternativno bude komercijalno? Da u budućnosti to zaista bude biznis na koji ćete moći potpuno da se oslonite?

Luka: Mi to već planiramo.

Zoran: Meni se čini da smo već došli do toga. Odavno je prestao da bude hobi. Mislim da smo već kada smo objavili prvi spot, počeli da razmišljamo na taj način. Do drugog albuma smo počeli da posmatramo Buč Kesidi kao firmu.

Luka: U smislu da stvari koje zaradimo od benda, od koncerata, ulažemo u sledeći spot, da bude još bolji, da bismo imali još bolje koncerte, da bismo zarađivali više... Nismo uzimali novac i delili nas dvojica, nego smo sve što smo zaradili, ulagali u bend. Nas dvojica nismo uzimali apsolutno ništa do određenog trenutka kada smo shvatili da smo zadovoljni ciframa.

Zoran: Otprilike smo postavili sebi neku granicu. Razmišljali smo - koliko bi ti zarađivao da radiš to za šta si završio fakultet? Toliko. Dobro, onda radimo za početak barem do te tačke da od benda možeš da zarađuješ bar toliko.

Luka: Ispod toga nas ne interesuje. Ne zanima me da delimo neku manju cifru, ukoliko znamo da će u budućnosti biti mnogo više ako sada budemo uložili u bend.

Ceo intervju pročitajte u decembarskom broju Nove ekonomije.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.