Široka davanja i nepoznata zaduživanja

Novi budžet, novi izazovi

Zabrinutost izaziva nivo investicija, pošto budžet ostavlja prostor da se država zaduži za astronomskih 19 milijardi evra za realizaciju (pre)ambicioznih infrastrukturnih projekata. Ti krediti će se povlačiti sukcesivno čitav niz godina. Pored projektnih zajmova od međunarodnih institucija, stranih vlada i njihovih banaka, u budžetu se Vladi ostavlja mogućnost zaduživanja od čak 10,3 milijarde evra od „investicionih korporacija, fondova i banaka“

Na prvi pogled se može zaključiti da je budžet za 2022. godinu relativno konzervativno procenjen u pogledu prihoda i rashoda. Budžetski deficit je, posle dve godine sa visokim deficitima, sveden na 171 milijardu dinara (1,5 milijardi evra) odnosno 3% BDP-a. Iako je Fiskalni savet preporučio Vladi da deficit treba da bude do 2% BDP-a, čak i uz predloženi deficit, smanjiće se učešće javnog duga u BDP-u, koji bi na kraju 2022. godine trebalo da bude 56,5% BDP-a, umesto 58,2% koliko će biti na kraju ove godine.

Država će za realizaciju budžeta morati da se zaduži 547 milijardi dinara, odnosno 4,64 milijarde evra. Od toga 200 milijardi na domaćem tržištu, a ostatak na međunarodnom finansijskom tržištu. Vladi ide naruku i što je MMF ove godine svim članicama „duplirao“ kvote (odnosno, de fakto odštampao novac), pa će po tom osnovu Srbija moći da povuče skoro 800 miliona evra, čime će smanjiti potrebu za zaduživanjem na tržištu.

Zabrinutost izaziva nivo investicija, pošto budžet ostavlja prostor da se država zaduži za astronomskih 19 milijardi evra za realizaciju (pre)ambicioznih infrastrukturnih projekata. Ti krediti će se povlačiti sukcesivno čitav niz godina.

Sve veće subvencije investitorima i železnici

Nesporno je da Srbija u poslednjih par godina, pored „motanja kablova“, subvencioniše i neuporedivo kvalitetnije investicije, gde se zapošljava stručna (i dobro plaćena) radna snaga. To nisu investitori koji će da „pobegnu“ kada isteknu subvencije, kao što se upravo dešava sa Geoksom i raznim drugim špekulantima. „Privlačenje“ tih investicija zato plaćamo sve većim subvencijama iz budžeta. Umesto uobičajenih oko 12 milijardi dinara godišnje (100 miliona evra), već naredne godine platićemo investitorima 20 milijardi dinara (160 miliona evra), a za 2023. i 2024. godinu planira se izdvajanje po 23 milijarde dinara (200 miliona evra). U pitanju je samo gotovina, a pored toga, investitorima se obezbeđuje besplatno zemljište, uređuje infrastruktura i slično, pa su ukupni izdaci države znatno veći.

Večiti korisnik subvencija je i železnica (što je i evropska praksa). Treba primetiti da su subvencije železnici povećane na 17,5 milijardi dinara, odnosno 150 miliona evra, što je povećanje od oko 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. To pokazuje da famozno „restrukturiranje železnice“, sprovedeno uz konsultante Svetske banke, ne daje rezultate. Paradoks je da se subvencije povećavaju iako je mreža pruga smanjena za 800 km i znatno je smanjen broj zaposlenih. Ne samo to, država će pored toga iz budžeta investirati skoro četiri milijarde evra u izgradnju i rekonstrukciju pruga i kupovinu vozova!

Preambiciozni planovi za investicije

Budžet predviđa mogućnost zaduživanja za investicije u iznosu od 19 milijardi evra. To je ogroman novac i jedina uteha je što se, po pravilu, ti planovi ne realizuju u potpunosti.

Pored projektnih zajmova od međunarodnih institucija, stranih vlada i njihovih banaka, u budžetu se Vladi ostavlja mogućnost zaduživanja od čak 10,3 milijarde evra od „investicionih korporacija, fondova i banaka“. To znači da država u ovom trenutku ne zna odakle će da povuče toliki novac, odnosno uslovi finansiranja mogu da budu problematični. Ipak, pozitivno je što se u budžetu puno ulaže u infrastrukturu, svakako bolje nego da novac ide za tekuću potrošnju ili pokriće gubitaka javnih preduzeća.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.