Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju

Strane direktne investicije u Srbiji su u periodu od januara do jula 2021, „kovid godine“, iznosile 2,72 milijarde evra, što ukazuje da bi tekuća godina mogla da obori osmogodišnji rekord, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije. Najviše projekata koje je to telo do sada podržalo, nalazi se u automobilskom sektoru, ukupno 51, a kroz njih je kreirano preko 37.000 radnih mesta

Direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić rekao je na konferenciji „OKO za Državnu Pomoć“ (Odgovorno, Korisno, Otvoreno) da se Srbija za investicione projekte na evropskom tržištu bori i sa mnogo bogatijim državama, koje su takođe spremne da velike kompanije „mame“ subvencijama, ali da su državna davanja i dalje samo jedna od stavki koje menadžeri analiziraju prilikom odlučivanja o otvaranju novih pogona.

„Mi trenutno imamo projekte vredne osam milijardi evra u pripremi, pregovori su u toku, ali postaje očigledno da se vrednost pojedinačnih investicija povećava, a broj koji planiraju da zaposle smanjuje, što ukazuje da su za našu zemlju sve više zainteresovane visokotehnološke kompanije“, kazao je Gazdić.

On je dodao i da investitori imaju razlog zašto dolaze u pojedine opštine.

„Kontinental neće u Prijepolje, niti MTU u Babušnicu. Postoje razlozi zašto su te firme došle gde su došle, a tiču se pre svega pristupa obrazovanim radnicima i infrastrukturi. S druge strane, mi ne možemo da biramo gde bi koja investicija mogla da dođe, jer bi to bilo protivzakonito“, zaključio je Gazdić.

Kovid nije usporio priliv investicija, ali se promenilo sve ostalo: ko su investitori, kako, zašto i koliko se investira. Jedan od razloga za to je kidanje lanaca dobavljača iz Azije, zbog čega je poskupeo kontejnerski transport iz, na primer, Kine ili Malezije. 

„Evropske kompanije koje imaju proizvodnju u Kini, da bi bili bliže i konkurentnije, pomerile su svoje investicije ka (našem) regionu. Naravno, nisu sve završile u Srbiji. S druge strane, i dalekoistočne kompanije su, da bi opsluživale evropske klijente, morale da usmere svoje proizvodnje bliže tom tržištu”, zaključio je predstavnik RAS-a.

Akcenat na pogrešnim industrijama

Uroš Delević, profesor na londonskom Univerzitetu Grinič, s druge strane, smatra da ne postoje nikakvi ni naučni dokazi niti opravdanje da bilo koja zemlja subvencijama privlači strane direktne investicije, kao i da je njihov uticaj na smanjenje nezaposlenosti „zanemarljiv“.

„Povećanje pojedinačne subvencije za deset odsto dovelo je do povećanja zaposlenosti na nivou preduzeća od 0,2 odsto, dakle ne čak ni na nivou Srbije... Davanje subvencija za nekvalitetne investicije je trka do dna, jer će kompanije sa nekvalifikovanom radnom snagom svakako izmestiti svoju proizvodnju kad troškovi porastu, kao što je to bilo u slučaju Leonija”, naveo je Delević.

Srbija trenutno ne omogućava uvid u zvanične podatke o nenovčanim podsticajima, poput obezbeđivanja gradskog građevinskog zemljišta ili infrastrukturnih radnji koje omogućavaju izgradnju fabrika.

„Domaći i strani investitori nemaju jednak tretman, jer direktor velike firme, koja je investirala desetine miliona evra, u svom telefonu ima broj i ministra i predsednika i premijera. Može da pozove i kaže ‘ovi u opštini me zafrkavaju, neće da prihvate papirologiju’… To se onda rešava na nivou stranke. U takvom sistemu, ja kao privrednik, koji je uradio sve kako treba, kome u opštini traže mito, nemam kome da se obratim, pa moj predmet može da stoji deset godina”, kaže on.

Delević smatra da je uredba po kojoj se preduzeća u Srbiji trenutno subvencionišu „ekonomski neopravdana“, jer kao glavni kriterijum uzima broj radnih mesta, fabričku proizvodnju, a da taj sektor ima najmanju dodatu vrednost.

„Ne možemo ocenjivati uspeh te uredbe, jer cilj države nije da stvori radna mesta. Ta politika postoji decenijama, ali je problem što je akcenat stavljen na pogrešne industrije... (Da bi došlo do ekonomskog prosperiteta) mora da postoji veza između strane firme i lokalnog privrednika, koji mora biti uključen u globalni lanac vrednosti”, dodao je Delević. 

Prema njegovim rečima, svega pet odsto stranih investitora traži subvencije, što znači da većini nisu potrebne, već gledaju druge uslove za poslovanje, kako bi investirali. Mnogi od njih bi, dodaje, investirali i bez subvencija.

S druge strane, kombinacija ove činjenice i nedostataka u aktuelnoj politici subvencionisanja, znači da najviše projekata ide u najrazvijenije opštine, što dovodi do daljeg odliva ljudskog kapitala iz slabije razvijenih opština.

„To im dalje umanjuje šansu da se samostalno razvijaju... Najveći fokus treba da bude, dakle, na obrazovanju… Ako gradimo prednost na bazi ljudskog kapitala, imaćemo (inovativne) investicije i u budućnosti”, zaključio je Delević.

Mladi talenti ključ za budućnost

Generalni direktor Continental Automotive Srbija Saša Ćoringa kazao je da je u velikoj selekciji lokacija za sledeći razvojni centar, Novi Sad pobedio na prvom mestu zbog kvaliteta inženjera u Srbiji, potom zbog lokacije koja je u centru Evrope, ali i zbog subvencija koje su amortizovale prvobitne velike investicije.

On je dodao da nije isto subvencionisati jednostavne proizvodne pogone ili razvojne centre, kao i da su od dolaska Continental-a najveću korist imali inženjerski i IT ekosistem najvećeg grada Vojvodine. 

„Zaposlili smo 650 kvalifikovanih inženjera, doveli inovativnu tehnologiju i izgradili fabriku. Ako pitate inženjere, oni su najsrećniji što smo mi došli, a ne samo vlasnici drugih kompanija ili IT zajednica. Tako je Srbija postala treća država, nakon Nemačke i Rumunije, po veličini naučno-razvojnog centra. Troškovi otvaranja ovakvog poduhvata u novoj državi su veći, svaki početak je težak, a subvencija pomaže prvu fazu razvoja”, rekao je Ćoringa.  

Ulaganje državnog novca u ovakav poduhvat se brzo isplati, kaže on, uz procenu da će Srbija već sada svake godine u porezima, doprinosima, izvozu i pratećoj ekonomskoj aktivnosti dobiti svoje ulaganje nazad.

 Dolazak drugih velikih kompanija bi, slično kao što je bilo u Rumuniji, povećao plate, izvoz, a poboljšaće i stav ljudi prema kvalitetu rada.

„Ja bih, naravno, uradio jasan biznis plan, da se vidi kako su se te pare vratile i ne bih gledao nezaposlenost, jer je to nešto prolazno. Svi pitaju koliko smo ljudi zaposlili, ali treba da nas pitaju koliko smo investirali, koliko ćemo da izvezemo, šta je realan doprinos privredi… Glavna stvar je kreiranje mreže dobavljača oko naše kompanije. Štutgart nije bogat grad zbog Poršea i Dajmlera, već zbog obilja malih firmi koje sa njima sarađuju i zapošljavaju veliki broj ljudi. Tako će biti i ovde. Postoji veliki broj proizvoda koji ne možemo da dobijemo u Srbiji, nažalost, ali ćemo se fokusirati da što više dobavljača bude iz Srbije, oko 40 odsto njih”, zaključio je Ćoringa.

Velika transformacija koja predstoji auto-industriji, u kojoj će se preći sa radno-intenzivne strategije na inovacije, značiće i prelazak na autonomna rešenja, prevoz kao uslugu, veći kvalitet a manji kvantitet vozila.

„Postoje grane koje će se zatvoriti, ali i one koje će se otvoriti. U tome Srbija ima prednost. Jako je važno i simbolički što smo došli ovde, ako država ume da ceni sve što mi radimo. Srbija je pokazala da je ozbiljna, sve što je obećala je uradila na vreme, a država može da bude dobar partner”, ocenjuje Ćoringa.

Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu Univerziteta Metropolitan, smatra da je Srbija „debelo zagazila“ u središnju fazu ekonomskog razvoja i da neće moći da se razvija kao zemlja jeftine radne snage ili jednostavnih proizvoda. 

„Srbija i dalje ima prostora za napredak na listi najkonkurentnijih ekonomija… Mi sada imamo vrlo dobre, ali jako izolovane inovacione centre. Problem je što smo nasledili slabu infrastrukturu, na kojoj treba da radimo. Naš razvoj je sve više utemeljen na povećanje produktivnosti, pa je za Srbiju važno da strane direktne investicije koje dolaze imaju elemente inovativnosti”, ocenio je Savić.  

U tome će ključnu ulogu imati mladi talenti.

„Mi već imamo velikog uspeha u IT sektorima kao što je blokčejn, po softveru smo u prvih deset zemalja po kvalitetu kadrova. To je ono što treba da koristimo, što je najkvalitetniji resurs koji imamo… Za nas je sada ključno to što ubuduće strane direktne investicije koje dolaze neće više biti Geoks, gde je bila važna jeftina radna snaga, nego inovativni, tehnološki intenzivni proizvodi”, kazao je profesor.

Konferenciju „OKO za Državnu Pomoć“ (Odgovorno, Korisno, Otvoreno) organizovali su Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i Nova ekonomija, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog

fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.

---

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs