Zoran Drakulić, predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik i vlasnik Point grupe

U korupciji ovde nema mere

Ovakva korupcija  i destrukcija nije postojala nikad. Ovo nisam video od Miloševića, ni on to nije radio. To mora da se promeni zbog nas. Nestaćemo. Sve što vredi u ovoj zemlji će otići. To je jeres da kažem, ali reći ću: ja bih uradio renacionalizaciju imovine u Srbiji. Rekao bih Kinezu u Boru: „Koliko si uložio u Bor?“ Isplatio bih ga i stavio profesionalni menadžment

Energija iz biomase je prostor za energetsku nezavisnost Srbije, kaže Zoran Drakulić dok u rukama drži prut, parče brzorastuće vrbe čijom bi sadnjom Srbija obezbedila stabilno i čisto snabdevanje strujom. U danima kada je 150.000 ljudi ostalo u mraku nakon kolapsa energetskog sistema i kada Vlada Srbije kupuje struju po ceni 20 puta većoj od one po kojoj inače proizvodi, energetika je broj jedan tema za Drakulića i njegovu kompaniju. 

„Ne možete da gradite samoodrživu državu, ako 30 godina ništa ne ulažete u energetske kapacitete. A pričate o BDP-u koji treba da raste. Kako da raste kad nemate struju? Jedan opšti javašluk“, ocenjuje Drakulić. Ne samo što javno zagovara diversifikaciju izvora energije, on će to i na koži svoje firme testirati. Otkriva da će na proleće da sadi brzorastuće vrbe za svoju fabriku peleta u Boljevcu. Vrbom koja raste brzo, tri metra, i ima istu energetsku vrednost kao bukva, hraniće svoju najmoderniju automatsku elektranu. Elektrana služi za sušenje drveta i proizvodnju  2,4 megavata struje koju već prodaje državi. Otvoreno je protiv iskopavanja jadarita u Jadru. „Podržavam ekološke ustanke, ne može litijum sad, možda za 10-15 godina, dok se pronađe nova tehnologija. Ja ne razumem to da uništavate svoju zemlju zbog rudne rente. Hajde i da se dogovorimo da nešto uništimo, ali da je sve naše. A nama neko da uzme pet milijardi evra, a da nam ostavi 100 miliona za rudnu rentu i otpad, pa je li to normalno?“

Šokirao vas je kolaps elektroenergetskog sistema. Da su moguće restrikcije koje pamtimo iz devedesetih?

Ja se plašim da ćemo doći u situaciju, ako bude jake zime kao što se najavljuje, da će biti restrikcija. I ta razna obećanja i uveravanja (vlasti) više nisu prihvatljiva.  Treba da se utvrdi odgovornost ljudi u EPS, a posebno van EPS koji su se mešali u struku. Pod jedan, da se utvrdi ko je naredio i dozvolio da se potroši akumulacija na Đerdapu i, pod dva,  zašto na vreme nije urađena otkrivka na ugljenokopu i zašto nisu spremljene rezerve uglja, jer mi danas vidimo da nemamo rezerve uglja. Da li je moguće da nas iznenadi sneg u decembru i da mislimo da ćemo imati proleće u zimu?

Već su u regionu velike firme najavile zatvaranje zbog cene energenata. Očekujete li takav scenario u Srbiji? 

Svi ti proizvođači kod kojih je učešće struje veliko u proizvodnji, ukoliko ne mogu da ukalkulišu tu svoju cenu u berzanski artikl, moraju da stanu. Ali, kod nas ima povlašćenih. RTB Bor na primer, nas je predsednik obavestio da Bor i železara Smederevo imaju obezbeđene dugoročne ugovore. A što srpskoj privredi to nije ponuđeno, da znamo da smo naredne tri godine obezbeđeni sa tom povoljnom cenom struje. 

Ako dođe do ovog povećanja cena struje za privredu, definitivno će stati privreda. Mi ćemo da stanemo u januaru i februaru. Ne govorimo da ostanemo na istim cenama kao 2021, ali ne može ni da poskupi nekoliko puta. Nećemo mi da plaćamo visoku cenu struje zbog greške ljudi u državi i EPS. Proizvodna cena megavata u Srbiji nije preko 20 centi, odnosno 20 evra po MW.  Zašto sad uvoze, kad mi imamo kapacitete? Zašto nisu spremili nove kapacitete? Mi treba da plaćamo nemar države, a sa druge strane se udvaraju građanima koji će imati jeftinu struju. Mada će na kraju i oni platiti kad se viša cena ugradi u finalni proizvod. 

Može li Srbija da se liši struje iz uglja i ima li novca za dekarbonizaciju zbog koje trpimo veliki pritisak? Kako sprovesti energetsku tranziciju?

To je proces koji mi moramo da sledimo, samo je pitanje vremena. U ovom trenutku, imajući u vidu svetsku krizu, ne možemo da se lišimo uglja. Ali, treba da napravimo agendu gde se mi krećemo. Treba da uradimo veliku diversifikaciju u snabdevanju energijom. Treba videti šta možemo da uradimo na novim projektima vezano za hidroenergiju, Đerdap 3 i Bistricu. Tu su i izvori obnovljive energije, sunčana i energija vetra, kao i biomasa. Zagovaram da barem 200.000 hektara zasadimo sa brzorastućim zasadima vrbe. Od toga možemo da dobijemo ekvivalent četiri miliona tona nafte, grejemo Srbiju iz biomase i da pet meseci godišnje, u najgorim mesecima, dobijamo stabilnu struju. Ali,  sve više osećam da tu ima lobija i gasnog i naftnog protiv toga, jer to njima ne odgovara. 

Nije tačno da te biljke uništavaju zemlju, naprotiv. Vrba poboljšava zemljište, a i sadi se na zemljištu 4. i 5. kategorije, na zemljištu koje nije slano. To bi trebalo da bude i državni projekat, uz neke subvencije. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.