Isak Levitan, ruski slikar realizma

Glasna tišina prirode

U bogatoj ruskoj umetnosti, do prvih platana Isaka Levitana, pejzaž je uglavnom smatran dosadnim žanrom. Veliki talenat i neverovatna umešnost ovog slikara omogućili su publici da u galerijama zaviri kroz vrata riznice prirode. Pred gledaoca su stale reke u kojima se ogledaju oblaci, polja koja se protežu do horizonta i breze čiji se listovi zlate u jesenjoj raskoši. Sa Levitanom su naslikani predeli velike lepote dobili vrednost. „Ruska je priroda lepa, emotivna, tužna, surova, nepredvidljiva, nežna, duhovna i tako veličanstvena“, zapisao je slikar. Očaran ruskim krajolikom, slikar je slavio svet koji vidi i u njega ulivao svoje misli i osećanja. Sa njegovih platana čitaju se jasne poruke: konačnost čoveka ne dira prirodu, ona ostaje veličanstvena i večna

Isak Iljevič Levitan rođen je 1860. godine u jevrejskom gradiću Kibarti u Carskoj Rusiji, današnjoj Litvaniji. Njegov je otac Ilja, sin rabina, bio visoko obrazovan Jevrejin i sam školovan za rabina. Ipak, umesto za religiju, on se opredelio za svetovnu službu – predavao je deci engleski i nemački jezik. Kako nije mogao da izdržava suprugu i četvoro dece (dve ćerke i dva sina), on 1870. vodi porodicu u Moskvu, nadajući se da će se u većem gradu bolje snaći.

O detinjstvu Isakovom nema informacija. Zna se da je upisao sa 13 godina, idući stopama starijeg brata Adolfa, Moskovsku školu slikarstva, skulpture i arhitekture. Godine 1885. umire Basja Levitan, Isakova majka, a otac se teško razboleva i, dve godine nakon smrti svoje supruge, umire i on, ostavljajući decu u siromaštvu toliko teškom da nisu imali novca za hranu i smeštaj. 

Slikarev profesor pejzaža i mentor Aleksej Savrasov (na koga se mladi student ugledao, te mu početni radovi veoma nalikuju učiteljevim slikama), zajedno sa kolegama, zauzima se za darovitog umetnika i Isak dobija stipendiju.

Veliki talenat Levitana je izdvojio na studijama od ostalih učenika. Već sa osamnaest godina on učestvuje na izložbi koju je organizovao Vasilij Pjerov. Prodaje prvu sliku – „Simonov manastir” za 100 rubalja i dobija odličan prikaz u štampi. Na sebe skreće pažnju kolekcionara i filantropa Pavela Tretjakova koji kupuje platno „Jesenji dan. Sokolniki”. Na ovom platnu može se učiniti da je centralna tema žena koja hoda ka posmatraču, međutim, figura je dodata pošto je slika bila završena i to na nagovor prijatelja. Na njoj, kao i na drugim delima, priroda, impozantna stabla u drugom planu i drvored nejakih javorovih mladica u prvom, bili su tema slike.

Godine 1881. Isak dobija srebrnu medalju na izložbi studenata umetničke škole i stipendiju za put u područje reke Volge. Iako je žudeo da vidi moćnu reku, na taj put ne odlazi zbog bolesti svoje sestre na čije je lečenje potrošio novac.

Dva puta je zbog svog porekla Levitan bivao prinuđen da napusti Moskvu. Prvi put 1879. godine, kada su zbog pokušaja atentata na ruskog cara Aleksandra II svi Jevreji morali napustiti prestonicu. Sa sestrom se tada povlači na selo Sokolniki. Drugi put, desilo se to 1892. godine. Međutim, zbog negodovanja umetničkih krugova, progonstvo je trajalo samo tri meseca. Levitan se vratio u Moskvu i nastavio sa radom. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Ostali tekstovi - Nova ekonomija Broj 88, mart 2022.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.