Višedecenijski problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu

Čekajući zdravu vodu

Građani Zrenjanina iščekuju realizaciju velike kineske investicije u fabriku automobilskih guma Linglong. Da li će ta investicija pogurati lokalnu privredu i doprineti da se reši problem vodosnabdevanja u tom gradu koji traje već 18 godina?

Pored problema sa zdravom vodom, Zrenjanin je postao poznat i po velikoj investiciji kineske kompanije Linglong, koja proizvodi automobilske gume. Džinovska fabrika niče usred plodne oranice, na samom ulasku u grad.

Ivan Živkov iz nevladine organizacije Građanski preokret kaže za Novu ekonomiju da je to jedna „strašno loša epizoda“ jer je Zrenjanin, pre svega, poljoprivredno-prehrambeno područje.

„Dovodi se prljava industrija koja ne rešava nijedan problem, a stvoriće ogroman problem zagađenja i zdravlja ljudi“, kaže sagovornik Nove ekonomije.

Izvesno je, kako naglašava, da će ona izazvati zagađenje koje će se preneti na zemljište, vazduh i vodu.

„Mora da se kaže da je Linglong velika opasnost za čitavu Srbiju. Ovde se proizvodi hrana koju jede čitava Srbija, ne samo Zrenjanin. Dakle, to nije naš lokalni problem“, ocenjuje predstavnik Građanskog preokreta.

Sa druge strane, kako naglašava, Zrenjanin nema višak manuelne radne snage koja je potrebna Linglongu, jer fabrike koje rade u tom gradu već imaju problem u vezi sa angažovanjem radnika.

„Moraju autobusima da dovoze radnike iz drugih opština. Sam Linglong je doveo Vijetnamce da grade tu fabriku“, smatra Živkov.

Podseća da se upravo to naziva strateškim razvojem i insistira se na radnim mestima koja Zrenjaninu nisu potrebna.

BEZ PRAĆENJA ZAGAĐENJA 

Živkov nam je potvrdio da se građani Zrenjanina slabo bune zbog zatrovane vode, jer grad nije poznat po ljudima „vatrenog karaktera“.

„Više su to melanholični ljudi po svom nastupu, ali to ne znači da se suštinski mire sa svojom sudbinom“, kaže Živkov.

Prema njegovim rečima, veliki broj Zrenjaninaca koristi neispravnu vodu za piće, zato što im finansijske mogućnosti ne dozvoljavaju da je kupe u prodavnicama.

„Tu su i neka ostarela domaćinstva koja imaju tehnički problem da svakog dana ili redovno odlaze da kupuju vodu i da donose tu ambalažu do svojih stanova koji su na spratovima“, napominje naš sagovornik.

On objašnjava da je Linglong kroz zvanična dokumenta i uz „obilatu pomoć“ vlasti izbegao da uradi integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

„Nemamo nigde evidentirano kolika je procena zagađenja od te buduće fabrike. Pojavile su se dve studije za pojedine delove fabrike, iz kojih se vidi da se ne planira čak ni kontinuirano praćenje zagađenja u realnom vremenu“, kaže Živkov.

Prema njegovim rečima, ako dođe do nekog ekološkog incidenta, zagađenja vazduha, građani neće znati da se to dešava.

„Zagađenje će biti evidentno i po onome što su investitori priznali. Po onome što su sami napisali, dovoljno je za veliku zabrinutost. U ovom gradu ne postoji prečistač otpadnih voda, niti kultura praćenja zagađenja“, smatra naš sagovornik.

Živkov je, inače, bio jedan od učesnika u događaju koji se odigrao ispred gradilišta Linglonga, kada su radnici kineskog obezbeđenja sprečavali holandske novinare da snime prilog o toj investiciji.

"Nekoliko meseci kasnije, kada se otkrio radni logor u kome su držali radnike Vijetnamce u nehumanim uslovima, pokazalo se šta su možda pokušali da sakriju. Moguće je da su pokušavali da spreče da se to snimi ili nelegalna gradnja na preko 16.000 kvadratnih metara koju je ustanovio građevinski inspektor“, naglašava on.

KOLAPS U NOVOJ FABRICI VODE

Pre nekoliko godina Zrenjanin je dobio fabriku pitke vode koja je trebalo da reši problem vodosnabdevanja, ali do toga nije došlo. Ona je nedavno prodata kompaniji koja će graditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, arapskom Metitu.

Taj investitor se, kako Živkov napominje, dosetio da napravi dve kćerke firme, Begej Water i Pannonian Water.

„Moje lično mišljenje je da su te dve kompanije u kriminalnoj vezi, a to će, nadam se, utvrditi tužilaštvo i sudovi“, kaže naš sagovornik.

Građanski preokret je, inače, podneo krivične prijave zbog malverzacija u vezi sa izgradnjom fabrike vode, koje nisu odbačene, ali već više od godinu dana stoje u fiokama.

Živkov podseća da je fabrika za preradu pijaće vode, koja je najavljena 2015. godine, ugovorena protiv tadašnjeg Zakona o komunalnim delatnostima, kao i da je izuzetno kasnila sa izgradnjom.

„Na kraju kada je završena nije uspela da isporuči ni kvalitet ni kvantitet koji je ugovoren, eksplodirala je, bankrotirala“, podseća Živkov.

Nakon toga, u dva pokušaja bila je na prodaju i niko nije želeo da je kupi, pa je neposrednom pogodbom prodata arapskom Metitu. 

Kupovati vodu svaki dan je, kako zaključuje, jedan veliki mentalni, fizički i finansijski napor.

„Ljudi se privikavaju na izuzetno teške stvari, preživljavaju ratove i logore, pa su se i ovde navikli na to da voda nije nešto što teče iz česme. Morate uložiti napor da je nabavite, kupite, skladištite, posebno platite, iako platite i to što vam teče iz česme“, kaže Živkov.

NEZADOVOLJNI I POLJOPRIVREDNICI

Veliki je problem što mi u 21. veku nemamo pijaću vodu, jer svaki građanin ima pravo na to, ocenjuje predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.

„Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, tehničke vode imamo, ali što se tiče navodnjavanja, ono je totalno nerazvijeno baš zbog toga što država ne ulaže u poljoprivredu“, kaže Kleut.

On takođe smatra da su se ljudi u Zrenjaninu navikli na kupovinu i nošenje vode iz prodavnice. Kaže i da su se tokom izgradnje neuspele fabrike vode dešavale velike malverzacije.

„Želim da vidim jednog dana ko će odgovarati za sve te pare koje su pokrali i pravili ovakve fabrike vode. Samo su trpali novac u džep, a nisu rešavali problem građana i naroda u ovom području“, dodaje naš sagovornik.

Ta fabrika vode, kako podseća, nije ni predviđena za 24 naseljena mesta u okolini Zrenjanina.

„Njih ljudi napuštaju zbog agrarne politike, pogotovo ako vas neko ne stavi ni u neki budući plan da imate osnovne uslove za život i da možete da pijete vodu sa česme“, dodao je Kleut.

Čak i u samom Zrenjaninu zbog toga dolazi do smanjenja broja stanovništva, primetan je odlazak mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi u inostranstvo.

„To su čitave generacije ljudi koje napuštaju našu zemlju i nikada se neće vratiti, jer ne vide perspektivu. Ne vide uopšte način da će ovde ova vlast moći nešto pozitivno da promeni za njihov i život njihovih porodica“, smatra Kleut.

MNOGO POSLA ZA EKOLOŠKE AKTIVISTE

Ekološka aktivistkinja iz Perleza, mesta u okolini Zrenjanina, Teodora Gavran, doselila se pre pet godina u to mesto sa suprugom koji je državljanin Velike Britanije. Ona kaže da je problem vode u Zrenjaninu mnogo duži od „zvaničnih“ 18 godina.

„Zrenjanin zaista 30 godina nema ispravnu vodu. Ljudi su nekako naviknuti na to“, kaže Teodora.

Ona se angažovala i politički, pridruživši se organizaciji Ekološki ustanak i Koaliciji „Moramo“.

Kako napominje, Zrenjanincima više i nije stalo do vode, već hoće da znaju ko je odgovoran, ko je uzeo pare, koliko je rađeno projekata, koliko novca je dato i ko je zaista potpisivao te ugovore o investicijama u propalu fabriku vode.

Teodora Gavran smatra da eventualno dobro poslovanje fabrike Linglong sigurno neće poboljšati ekonomsku situaciju u Zrenjaninu niti će pomoći da se reši problem pijaće vode.

Kaže i da se u Zrenjaninu sada govori o javno-privatnom partnerstvu u oblasti vodosnabdevanja i ocenjuje da je reč o projektu koji se radi samo za Linglong.

„Građanski preokret ima sve dokaze o tome, sve spremno, samo što niko ne reaguje“, dodaje sagovornica Nove ekonomije.

KINESKE INVESTICIJE U RURALNA PODRUČJA

Gavran kaže da u Perlezu postoji problem sa još jednom kineskom fabrikom, koja zapošljava šest radnika i bavi se preradom plastičnog otpada.

„Ne rade punim kapacitetom, a uspeli su da nam zagade čitavo selo, pretpostavljamo da su tu zbog Linglonga. Čak su neki ljudi u upravnom odboru Linglonga i te fabrike u Perlezu“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da su nadležnim službama ukazivali na te probleme, ali da na inspekcijski nadzor čekaju već dva meseca. Objašnjava da se radi o fabrici koja posluje na mestu bivšeg Begej plasta.

„Oni su to kupili pre tri, četiri godine. Sada su počeli da prave neki granulat, međutim, plastika koju uvoze iz Evropske unije uglavnom ne može da se reciklira u Srbiji“, dodaje Teodora Gavran.

Prema njenim rečima, to su uglavnom plastični delovi od automobila, računara, a u Srbiji praktično ne postoji način da se to reciklira. Deo tog otpada koji nije obrađen, bačen je u kanal za navodnjavanje.

„Tu su nabacali to što ne mogu da recikliraju, prevukli šutom i betonirali, tražili su prostor za posebnu namenu. Došao je stvarno momenat da ne može da se ćuti i da ne može da se ostane ovde“, kaže Gavran.

VIJETNAMCI ŽELE KUĆI

Sagovornica Nove ekonomije bavila se i problemima vijetnamskih radnika u Linglongu. Kaže da je kontaktirala sa nekoliko sindikata iz Vijetnama, kao i sa njihovom organizacijom Human Rights.  

„Često mi šalju donacije, ja im nosim lekove, dušeke, grejalice. Polovina vijetnamskih radnika želi da ode. Ja ću naći novac da se vrate kući i da im se vrate pasoši“, dodaje Gavran.

Ona podseća da je pre tri meseca u Linglongu teško povređen jedan kineski radnik, kao i da do sada nema pouzdanih informacija šta se sa njim kasnije dogodilo. Kaže i da su radnicima, očevicima tog događaja, oduzeti telefoni sa snimcima te nesreće.

„Kineske investicije će imati velike posledice po nas, ne znamo pod kakvim uslovima im je vlada dala u zakup ili na korišćenje određeni prostor u ovoj zemlji. Oni se ponašaju kao da imaju suverenitet“, dodaje Gavran.

Prema njenim rečima, kineski investitori ne odgovaraju ni na kakve zahteve građanskih organizacija. Imaju svoje privatno obezbeđenje koje je uvek čeka na kapiji. Portiri čak imaju i njenu sliku, kako bi je prepoznali i sprečili da uđe na fabričko gradilište.

 Prema njenom mišljenju, Srbiji nije potrebno 55.000 guma dnevno, koliko inače Linglong namerava da proizvodi, već zdrava voda, zdrava hrana i čist vazduh.

Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji grada Zrenjanina bilo je 123.362 stanovnika, a u samom gradu u trenutku održavanja tog popisa živelo je 76.511 ljudi. U odnosu na popis iz 2002. godine, broj se smanjio za 8.689 stanovnika.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.