Oprezno sa daljim zaduživanjem

Svaki građanin Srbije je u periodu od 10 godina dodatno zadužen za oko 2.278 evra, tako da dug po glavi stanovnika trenutno iznosi oko 4.550 evra, odnosno dupliran je od jula 2012. godine 

Pre nekoliko meseci Srbija je prvi put u istoriji zvanično prešla granicu od 30 milijardi evra javnog duga. Javni dug opšte države je sredinom marta 2022. godne iznosio oko 31,2 milijarde evra. Kada je koalicija SNS/SPS preuzela vlast, jula 2012. godine, javni dug je bio oko 15,4 milijarde evra, što je u tom trenutku bilo oko 46% BDP. Deset godina kasnije, sredinom marta 2022. Godine, javni dug je oko 53% BDP. 

U periodu od oko 10 godina vlasti SNS/SPS koalicije, javni dug je nominalno povećan za 15,8 milijardi evra, odnosno povećavan je oko 1,6 milijardi evra u proseku godišnje. Svaki građanin Srbije je u periodu od 10 godina dodatno zadužen za oko 2.278 evra, tako da dug po glavi stanovnika trenutno iznosi oko 4.550 evra, odnosno dupliran je od jula 2012. godine. 

Sa druge strane, nakon demokratskih promena 2001. godine, javni dug je bio oko 14,2 milijarde evra. Demokratske vlade u periodu 2001-2012. godine za 11 godina povećale su javni dug na 15,4 miliona evra ili za 1,2 milijarde evra. U tom periodu, svaki građanin je dodatno zadužen za oko 178 evra, ili gotovo 13 puta manje nego u periodu 2012-2022. godina. Treba napomenuti da je u periodu prve i druge deomokratske vlade (prva u periodu 2001-2003, druga u periodu 2004-2007. godina) javni dug smanjen za oko 5,3 milijarde evra (3,15 i 2,15 milijardi respektivno). U periodu treće demokratske vlade (2008-2012) javni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra ili oko 1,6 milijardi evra prosečno godišnje. 

Pored rasta samog duga, od 2012. godine značajno raste dug stranim vladama, pre svega dug prema Kini. Taj dug je vremenom postao treći najznačajniji u strukturi javnog duga, dok je 2011. godine on bio gotovo beznačajan. Problem sa takvim načinom zaduživanja je što je on po pravilu nepovoljniji, skuplji i kratkoročniji. Primera radi, putni Koridor 10, čije je finansiranje obezbeđeno u periodu od 2008. do 2011. godine, građen je kreditima ročnosti oko 30 godina, sa počekom do osam godina i kamatom manjom od 1%. 

Danas se infrastruktura finansira pre svega kineskim kreditima ročnosti oko 15 godina sa kamatom od 2,5% do 3%. Drugim rečima, današnji infrastrukturni krediti su najmanje tri puta skuplji. Taj rezultat je utoliko lošiji ukoliko se u obzir uzme da su referentne kamatne stope danas nekoliko puta manje nego pre 10 godina, što uostalom doprinosi i jeftinijem zaduživanju na međunarodnom finansijskom tržištu. Uprkos tome, mi se za infrastrukturne projekte ne zadužujemo na tržištu, već direktno od Kine i drugih bilateralnih kreditora, što za posledicu ima rast cene zaduživanje. 

Sledeća interesantna stvar je poređenje ukupnih prihoda budžeta i javnog duga. Iako to nije standardni pokazatelj, ipak se javni dug vraća iz tekućih prihoda, ne iz BDP, pa ima smisla to porediti. Ukupni prihodi budžeta na neki način pokazuju kapacitet države za otplatu javnog duga. U periodu od 2005. do 2011. godine (nema uporedivih podataka pre 2005. godine), konsolidovani javni prihodi su bili u proseku oko 20% veći od javnog duga. 

Dakle, Srbija je imala u proseku kapacitet da iz prihoda vraća javni dug. O tome govori i činjenica da je javni dug opadao u čitavom periodu do kraja 2008. godine. U periodu od 2012. do 2021. godine, konsolidovani javni prihodi su u proseku bili oko 30% manji od javnog duga, što je i dovelo do oštre dinamike rasta javnog duga. 

Zaključak ove analize je da je kapacitet vraćanja javnog duga iz prihoda budžeta u periodu pre 2012. godine bio višestruko veći nego što je to danas. Drugim rečima, rast javnog duga nije bio praćen rastom kapaciteta da se taj dug vraća, što dodatno doprinosi rastu duga jer se visok deficit finansira zaduživanjem. 

Sledeća bitna stvar vezana za javni dug tiče se kamata. U periodu od 2005. do 2011. godine za kamate je država u proseku izdvajala oko 0,9% BDP godišnje. U periodu od 2012. godine do danas država prosečno godišnje za kamate izdvaja oko 2,3% BDP. Jedan od razloga rasta izdvajanja za kamate je rast javnog duga u apsolutnim iznosima. Međutim, istovremeno su usled pada cene novca na svetskom tržištu kamate u prethodnih nekoliko godina značajno smanjene u odnosu na period pre 2012. godine. 

Uprkos tome, izdvajanja za kamate su u apsolutom iznosu porasla sa oko 45 milijardi dinara u 2011. Godini, na oko 116 milijardi dinara u 2022. godini. Ako cena novca u narednim godinama bude porasla, a USA je upravo povećala referentnu kamatnu stopu sa 0,25% na 0,5%, porašće troškovi kamata u Srbiji. Ukoliko bi kamata porasla za 10%, deficit bi porastao za oko 12 milijardi dinara, ili 0,2% BDP. 

U nekoj hipotetičkoj situaciji, koja nije nerealna, dupliranje kamatne stope u odnosu na današnji nivo, dovelo bi do rasta deficita od čak 2% BDP, što bi u ovom trenutku verovatno predstavljalo značajan problem za finansijsku stabilnost Srbije. 

Zaključak ove kratke analize je da se je dinamika rasta javnog duga i visina kamata u periodu demokratskih vlada (januar 2001- juli 2012) bila značajno manja u odnosu na period nakon jula 2012. godine. Iako javni dug u ovom trenutku ne predstavlja veliki rizik za finansijsku stabilnost Srbije, parametri kretanja ukazuju da bi to moglo lako da se promeni, te da treba biti oprezan u vezi sa daljim rastom javnog duga. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs