Kovid kriza kao izgovor za netransparentnost

Koliko nas je koštala pandemija

I dalje nemamo zvanične podatke o tome koliko smo platili medicinsku opremu za vreme pandemije. Analize Nove ekonomije pokazuju da je RFZO samo 2020. povećao svoje troškove za oko pola milijarde evra, da su kovid bolnice plaćene 130 miliona evra, a da je uvoz vakcina porastao za 160 miliona evra

Nismo uspeli da izađemo iz jedne krize, sačekala nas je druga. Kao što smo na proleće 2020. godine slušali o kupovini maski, respiratora ili testova, tako na proleće i leto ove godine slušamo o kupovini brašna, graška, uglja ili gasa.

I baš kao ni pre više od dve godine, ni sada ne znamo ko to kupuje, koliko i od koga. Znamo samo ko plaća, ponovo mi.

I tada i sada, sve pod mantrom da su u pitanju ljudski životi, niko ništa ne treba da pita, ni o ceni ni o uslovima.

Tako nam je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar u aprilu 2020. godine poručio da budemo strpljivi i da ne pitamo sada koliko plaćaju respiratore i koliko su ih kupili, već da sačekamo, a posle će nam podneti sve račune.

Al' računa i dalje nigde.

„Ja moram samo da Vas zamolim za malo strpljenja“, odgovorio je tada ministar Lončar na pitanje novinara BIRN-a o količinama i ceni kupljenih respiratora.

Kako je objasnio, čim se proces nabavke respiratora bude završio, stići će i odgovor.

„Ali ne samo to, imaćete za sve ono što smo nabavili koliko smo platili, kao što imate u zdravstvu. Ja mislim da u zdravstvu imate bukvalno u svakom sekundu da znate koliko je šta plaćeno, kome je plaćeno, kako i šta je urađeno.“

Zbog čega ništa od ovoga što je ministar obećavao nije objavljeno, nisu nam odgovorili iz Ministarstva zdravlja.

POLA MILIJARDE EVRA ZA OPREMU

Samo u toku prve godine pandemije, 2020, troškovi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) porasli su za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu, vidi se u javno dostupnim finansijskim izveštajima.

RFZO je najviše trošio na nabavku materijala i opreme, za šta je te godine izdvojeno preko pola milijarde evra, pokazala je analiza Nove ekonomije.

Upravo je ta suma bila prvi nagoveštaj toga koliko je potrošeno na nabavku opreme prve godine pandemije, s obzirom na to da su nabavke mahom pod oznakom „strogo poverljivo“.

IZGRADNJA KOVID BOLNICA

Država je na izgradnju i opremanje tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, potrošila ukupno oko 130 miliona evra. Od toga, izgradnja objekata bolnica je koštala 87,9 miliona evra, a kupovina potrebne opreme 42,3 miliona evra. Cene izgradnje i opremanja rasle su i nakon ugovaranja poslova tako što su naknadno potpisivani aneksi ugovora.

Izgradnja bolnica je finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, dok je za opremanje bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja.

Konkurencije prilikom izbora izvođača gotovo da nije ni bilo.

Kako je izgradnja kovid bolnica finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, Vojnograđevinska ustanova „Beograd“ je ugovarala poslove. Raspisana su tri tendera i to sva tri kao pregovarački postupci, bez objavljivanja javnog poziva. To znači da su ponudu mogle da daju samo one firme koje su bile pozvane.

Poslove izgradnje u sva tri slučaja dobile su iste firme, Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca. Isti konzorcijum kasnije je dobio i posao izgradnje fabrike vakcina.

Izgradnja bolnica, bez opreme, ukupno je plaćena 87,9 miliona evra, 27,8 miliona evra za bolnicu u Batajnici, 28,3 miliona evra u Kruševcu i 31,8 miliona evra u Novom Sadu.

BEZBEDNOST DRŽAVE

Stavljanjem projekata izgradnje kovid bolnica pod okrilje Ministarstva odbrane otvara se prostor za netransparentnost pod izgovorom zaštite bezbednosti i odbrambenih interesa države, objašnjava Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„Naime, Zakon o javnim nabavkama predviđa izuzetke od primene zakona u oblasti odbrane i bezbednosti, koji se u ovom slučaju mogu zloupotrebiti kako bi se smanjila transparentnost i preskočio postupak javne nabavke“, dodaje Ignjatijević.

Pojašnjava da je upravo u slučaju bolnica u Batajnici i Kruševcu, kao osnov za izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama, navedena bezbednost, iako se u samom obrazloženju ne mogu naći razlozi za to.

„Izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu i fabrike vakcina prebačena je oktobarskim rebalansom u budžet Ministarstva odbrane za 2021. godinu, a sve projekte vodi Vojnograđevinska ustanova Beograd. Za razliku od bolnica u Batajnici i Kruševcu, bolnica u Novom Sadu i fabrika vakcina nisu na vojnom zemljištu, pa je dodatno nejasno zašto ove projekte koordinira Ministarstvo odbrane“, kaže Ignjatijević.

I OPREMANJE BOLNICA BEZ KONKURENCIJE

Za nabavku opreme u kovid bolnicama bilo je zaduženo Ministarstvo zdravlja koje je, ponovo u pregovaračkim postupcima, dodelilo ugovore ukupne vrednosti 42,3 miliona evra.

Ova suma može da bude i veća, pošto je Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju već upozorila da Ministarstvo nije objavljivalo sve anekse koje je potpisivalo sa dobavljačima, što je i protivzakonito.

Nabavke za sve tri kovid bolnice su bile tako organizovane da je Ministarstvo u okviru jedne partije kompletno opremalo ove ustanove. To znači da nije odvojeno tražilo firme od kojih će kupiti krevete, skenere, laboratorijsku opremu i slično, već je tražilo jednu kompaniju koja može da ponudi sve ovo zajedno. 

Pošto je jasno da ne postoji preduzeće koje u svom asortimanu ima sve ove artikle, poslove su dobile grupe ponuđača. Ono što je problem je što su se te kompanije između sebe, van očiju javnosti, dogovorile o tome koliko će koja od njih dobiti novca od ukupne vrednosti ugovora. 

Javnost je tako ostala uskraćena za informaciju o tome šta je sve kupljeno i za koliko novca, naročito što nije bila objavljena ni konkursna dokumentacija sa spiskom opreme.

„Dodatno je sporno koje firme su uopšte dobile poziv da dostave ponude. Kako su uopšte naručioci, bilo da je u pitanju ministarstvo odbrane ili zdravlja, odredili kome će da upute poziv za dostavljanje ponude“, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Kako objašnjava, druge firme, kojima nije upućen poziv, nisu ni znale da se ta nabavka odvija. 

„To je jedan od faktora koji snižava konkurenciju i jedan od faktora koji može da dovede do toga da se plaća skuplje“, kaže on.

Sve tri kovid bolnice imale su istog glavnog dobavljača, kompaniju Magna farmacija, koja je bila nosilac posla u okviru konzorcijuma.

Oprema za kovid bolnicu u Batajnici koštala je 15,1 milion evra, u Kruševcu 9,4 miliona evra, a u Novom Sadu 16,8 miliona evra.

KOLIKO SMO PLATILI VAKCINE?

Masovna vakcinacija u Srbiji je počela 2021. godine. O kupovini vakcina znali smo samo onoliko koliko smo čuli od funkcionera kada su nas obaveštavali o novim kontingentima koji pristižu. Na koji način su ugovarani poslovi i koliko su vakcine plaćene, do danas je ostala tajna.

Međutim, podaci koje je Nova ekonomija dobila od Republičkog zavoda za statistiku, pokazuju da je ukupni uvoz vakcina za humanu medicinu prošle godine porastao za skoro 160 miliona evra u odnosu na 2020, što je najverovatnije i ukupno izdvajanje za sve vakcine protiv korona virusa u toku prošle godine.

Ono što je izvesno jeste da je Srbija samo ruske i kineske vakcine platila preko 106 miliona evra. Naime, u toku 2021. godine nisu postojale vakcine protiv drugih bolesti koje su registrovane za promet u Srbiji, kako pokazuju podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

To znači da bi ukupni podaci o uvozu vakcina iz Rusije i Kine trebalo da se u potpunosti odnose na kupovinu vakcina protiv korona virusa.

Iz Kine je uvezeno ukupno 58 tona vakcina, vrednosti 82,1 milion evra, a iz Ruske Federacije osam tona vrednosti 24 miliona evra, vidi se iz statističkih podataka.

Na zahtev Nove ekonomije iz Uprave carina su nam odgovorili da su svi podaci o uvozu vakcina označeni stepenom tajnosti „strogo poverljivo“.

TAJNOST NABAVKI

Da nabavke medicinske opreme za vreme pandemije budu tajne, odredila je Vlada koja je, neposredno nakon proglašenja epidemije, donela zaključak kojim je sve nabavke u vezi sa kovidom proglasila za tajnu.

„Prema našim saznanjima, ovaj zaključak do dana današnjeg nije povučen i nije stavljen van snage“, kaže Nenadić.

On dodaje da je pravni osnov za donošenje takvog zaključka i za određivanje tajnosti sporan.

„Sam Zakon o javnim nabavkama ne predviđa mogućnost da se javne nabavke proglase za tajnu izuzev kada je reč o sektoru bezbednosti.“

On objašnjava da je stari zakon o javnim nabavkama, koji je bio na snazi do 1. jula 2020. godine, davao mogućnost da se ne primeni postupak javnih nabavki kada je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi u situacijama elementarnih nepogoda, što pandemija može da bude.

„Međutim, taj izuzetak je mogao da se koristi samo kada je neka nabavka neophodna radi zaštite života ljudi i kada nema vremena da se sprovede nijedan drugi postupak. Dakle, taj izuzetak, bez obzira na pandemiju, ne bi bio opravdan ako neka nabavka može da se sprovede za sedam, 15 ili 30 dana, u nekom drugom postupku, već samo za stvari koje su neophodne praktično na dnevnoj bazi“, objašnjava on.

Nenadić ističe da je zakon i u ovim situacijama nalagao da se obezbedi poštovanje načela, poput načela transparentnosti i konkurencije.

Novi zakon, koji je stupio na snagu u julu 2020. godine, uopšte ne predviđa da javni tenderi mogu da se izbegnu u ovim situacijama, već daje samo mogućnost korišćenja pregovaračkog postupka.

„Problem je da li su uvek zaista postojali uslovi za primenu pregovaračkog postupka. Sudeći po onim šturim informacijama koje se mogu naći u vezi sa zaključenim ugovorima, čini se da ti osnovi za primenu pregovaračkog postupka nisu postojali u svim takvim situacijama“, zaključuje on.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.