MSP Srbije 2030: „MSP 100 Expo“

Pola Srbije radi u skrivenim šampionima

Mala i srednja preduzeća ne uživaju podršku kao velika preduzeća, iako su kičma privrednog razvoja

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji, kao i u drugim zemljama, čine kičmu privrede. Njihovo učešće u proizvodnji poslovnog sektora, bez poljoprivrede, iznosi 60% (14 milijardi evra), u robnom izvozu učestvuju sa 40% (6,5 milijardi evra) i zapošljavaju skoro milion ljudi, odnosno čak 45% svih zaposlenih u Srbiji. Kroz isplaćene dohotke i ostale poreze MSP direktno i indirektno finansiraju oko 40% aktivnosti države – zaposlene, bolnice, škole, izgradnju puteva i ostale investicije. Ipak, domaća mala i srednja preduzeća ne uživaju nivo pažnje i podrške kao velika preduzeća.

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve“, a u kontekstu ostvarivanja ciljeva održivog razvoja i Agende 2030 Ujedinjenih nacija, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i MIND Park u Kragujevcu, organizovali su konferenciju pod nazivom „MSP Srbije 2030: MSP100 Expo“. Konferencija je organizovana uz podršku GIZ-a, vlada Švajcarske, Nemačke i Ambasade Slovenije.

„Ovde smo ne zato što ovim preduzećima treba pomoć, ovde su već pobednici. Ovi privrednici su potrebni nama, Srbiji, jer je suviše firmi koje su mogle da budu pobednici, a ipak to nisu. Nešto je krenulo da se menja, ima dobrih inicijativa koje utiču i na državu, ali mi još uvek imamo problem privrednog ambijenta naročito prema malim i srednjim preduzećima. Nije problem da li neko više voli velika preduzeća, već je problem u slabom kapacitetu države čiji je zadatak da odvoji žito od kukolja“,  izjavila je Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja CEVES-a, tokom uvodnog panela,  naglašavajući da se danas pokreću inicijative među predstavnicima MSP, koji nas uče kako da napravimo bolje privredno okruženje.

Na konferenciji je diskutovano o sistemskim problemima,  nelogičnostima i politikama koje štete MSP, kao što je, na primer, to što MSP nisu izuzeta od plaćanja poreza na dobit koji ulažu u investicije, dok velika jesu, kao i nepostojanje adekvatne institucionalne „podrške“ u međunarodnim finansijskim transakcijama, što nije uobičajeno u drugim zemljama u regionu. Drugi važan fokus razgovora bio je na specifičnim i konkretnim akcijama koje bi mogle da budu motivišuće i „pokažu put“ za šire promene ili makar ponude rešenja dok se ne dese strateški zaokreti u politikama. 

Jedan od zaključaka konferencije je da će mala i srednja preduzeća od države, ali i u međusobnoj saradnji, tražiti rešenja za problem sve težeg pronalaska kvalifikovane radne snage. 

„Problem pronalaženja radne snage jeste jedan od najvećih problema svuda, ne samo kod nas, a mi to rešavamo kroz program obrazovanja, stručne prakse. Obrazovni sistem se menja, mi bismo voleli da to ide i brže, ali generalno ide u dobrom pravcu, pre svega kroz dualno obrazovanja“, poručio je Darko Đorić, CEO MIND Parka.

„Impresioniran sam onim što sam ovde video i ovako velikim brojem uspešnih malih i srednjih preduzeća. Ona predstavljaju razvojni potencijal jer je privatni sektor taj koji doprinosi postizanju ciljeva. U Srbiji trenutno posluje 400 nemačkih preduzeća koja zapošljavaju 75.000 ljudi i važno je da je ostvarena saradnja sa lokalnim malim i srednjim preduzećima, i to je veoma značajan pomak jer samo uz saradnju sa lokalnim zajednicama možemo da doprinesemo razvoju Srbije“,  izjavio je Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji. 

Ambasador Švajcarske Urs Šmid naveo je da je njegova država dugogodišnji i posvećen partner Srbije i pruža podršku u podsticanju održivog razvoja.

„Privatni sektor, a posebno mala i srednja preduzeća, ima ključnu ulogu u procesu transformacije ka cirkularnoj i uključujućoj ekonomiji u Srbiji i verujemo da će se on dalje razvijati“, rekao je ambasador Šmid. 

U okviru izložbenog dela predstavljena su vodeća MSP u domaćem vlasništvu u Srbiji, preduzeća kod kojih direktan izvoz sopstvenih  proizvoda i usluga i to na zahtevnim tržištima ima vrednost veću od jednog miliona evra u poslednjih nekoliko godina.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Ostali tekstovi - Nova ekonomija Broj 92, jul 2022.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.