"Sačuvamo 100 tona hrane mesečno"

Foto: Banka hrane

Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane

Aleksandar Vidaković, predsednik humanitarne organizacije Banka hrane

Organizacija Banka hrane je članica Evropske federacije banaka hrane, kad ste počeli sa radom i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?

Banka hrane Beograd je humanitarna organizacija osnovana 2006. godine, od 2009. smo članica Evropske federacije banaka hrane, kao jedina zemlja u regionu. Banka hrane prvenstveno ima za cilj smanjenje gladi kao najdrastičnijeg vida siromaštva. Naša misija se zasniva na ideji širenja kulture davanja, volontiranja, promovisanja solidarnosti među građanima, kao i na podizanju svesti o problemu siromaštva u Srbiji, širenju filantropije i podsticanju društveno odgovornog poslovanja. 

Kako funkcioniše organizacija, ko su donatori, ko su korisnici kojima je najpotrebnija pomoć, kako se distribuira hrana? 

Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane. Banka hrane pomaže više od 200 udruženja i socijalnih ustanova, od toga 110 udruženja ima za članove osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Kroz ta udruženja pomažemo raznim strukturama socijalno ugroženih građana, deci bez roditeljskog staranja i deci ometenoj u razvoju, penzionerima, samohranim roditeljima, invalidima, beskućnicima i drugim socijalno marginalizovanim grupama. Posebno sada, tokom epidemije kovida 19 trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć. Zbog novonastale situacije broj korisnika je sve veći. Hranu distribuiramo uz pomoć lokalnih samouprava i volontera u slučaju da pojedina udruženja nemaju sopstveni prevoz. 

Koliko je ljudi ove godine dobilo pomoć od vaše organizacije? Koliko je ljudi koje ste označili da su ugroženi, s obzirom na to da četvrtina stanovništva u Srbiji živi u siromaštvu?

Imajući u vidu da svake godine broj korisnika oscilira, ne možemo precizirati tačan broj ljudi kojima je pomoć uručena, ali ako uzmemo u obzir da samo kroz jedan projekat mesečno pomognemo više od 9.000 korisnika, možete zaključiti da pomažemo hiljadama i hiljadama ljudi. Takođe, zavisi i od donacija koje dobijamo.

Tokom epidemije trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć

Koje su vaše humanitarne aktivnosti i projekti na kojima radite ove godine?

Kad govorimo o projektima i akcijama, pre svega treba spomenuti i stare projekte koji su i dalje aktuelni „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, započet 2015. godine, u saradnji sa jednim međunarodnim trgovinskim lancem kroz koji „spasemo“ oko 100 tona hrane (uglavnom voća i povrća) mesečno, što čini više od 80 odsto naših ukupnih donacija. Iz tog projekta je nastao i pilot-projekat u vidu platforme koja povezuje 70 udruženja, u 33 opštine sa 125 marketa, koja im omogućava preglednost donacija na dnevnom nivou. Od 2016. godine koordiniramo projekat u koji je uključeno osam organizacija koje svakog meseca preuzmu oko 600 kg hrane iz 12 restorana jednog stranog lanca.  Isto tako, veoma smo aktivni - kroz kampanju „Zajedno za obrok“ koja traje do 15. decembra 2020. godine, gde svako prodato „zaječarsko pivo“ (Heineken) obezbeđuje jedan obrok, pomoći ćemo više od 2.200 socijalno ugroženih porodica na teritoriji Srbije. 

Takođe, lideri smo na projektu povezivanja banaka hrane u regionu, učestvujemo i u dva partnerska projekta koji se bave socijalnim preduzetništvom. Spomenuo bih i projekat koji je u začetku i u kome učestvujemo sa jednom startap kompanijom, a koji ima za cilj kreiranje platforme kroz koju ćemo povezivati donatore, u ovom slučaju i trgovinske lance i proizvođače hrane sa organizacijama. Trudimo se da u perspektivi kao jednu od stalnih akcija uvrstimo i dečje edukativne radionice koje bi imale za cilj podizanje svesti o bacanju hrane. 

Postoje brojni primeri pronevera u radu humanitarnih organizacija, da li donatori imaju poverenja, da li danas humanitarne organizacije posluju transparentno?

Dugogodišnja partnerstva koja imamo sa našim donatorima, kao i razni projekti kojih je sve više, govore u prilog poverenju i kvalitetnoj saradnji, a transparentnost je osnov humanitarnog rada.

Poražavajući su podaci koji prenose mediji da dnevno u svetu umre od gladi 25.000 ljudi, a godišnje se u svetu baci milijardu tona hrane. Kako se može rešiti taj problem? 

Podaci kojima raspolažemo, a koje smo dobili od Centra za unapređenje životne sredine, govore da se u Srbiji godišnje baci 248.000 tona hrane ili 35 kg po članu domaćinstva. Dobrom preraspodelom bi bilo moguće rešiti problem gladi. Želeli bismo da istaknemo da bi mera ukidanja PDV-a na donacije stimulisala još veći broj donatora. I usvajanje zakona o rokovima trajanja bi svakako dupliralo količine donacija kojih bi zasigurno bilo više ako bi se hrana manje bacala, a da ne govorimo koliko bi to bilo društveno i ekološki odgovorno.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara