Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć

Foto: Fond solidarnosti

Novcem prikupljenim u Fondu solidarnosti samo je delimično pomognuto umetnicima koji su ostali bez primanja u pandemiji, podmiren je tek deseti deo od pristiglih prijava

Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i jedan od pokretača Fonda solidarnosti

Koliko je kulturnih radnika od početka pandemije dobilo pomoć iz Fonda solidarnosti i koliko ste prikupili novca od uvođenja vanrednog stanja, kad je i nastao Fond da bi se pomoglo kulturnim radnicima koji su ostali bez primanja i nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji?

 Kad je uvedeno vanredno stanje i kad su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja.  

Zato smo osnovali Fond solidarnosti za prikupljanje novca od fondacija koje su već uglavnom imale neku ostvarenu saradnju sa Asocijacijom nezavisne kulturne scene (Fond za otvoreno društvo Srbije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Platforma Fund Action). 

Ovim akcijama od sredine aprila do početka jula uspeli smo da prikupimo oko 40.000 evra, što je bilo dovoljno za oko 150 umetnika koji su dobili jednokratnu  pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Pošto smo utvrdili da je broj umetnika i kulturnih radnika kojima treba pomoć daleko veći od ovog broja, od kraja jula smo pokrenuli i „crowdfunding“ kampanju preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da sakupimo još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. 

Koji su kriterijumi bili na osnovu kojih se odlučivalo?

Selekcija prijava rađena je po kategorijama, tako da je od prijavljenih, dobilo pomoć njih 71, koji pripadaju prvoj i drugoj kategoriji: samohrani roditelji i oni preko 65 godina koji imaju male penzije. Pomoć je dobilo ukupno 106 pojedinaca koji imaju maloletnu decu i  gde su svi članovi domaćinstva ostali bez značajnih primanja. Fond su osnovali Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

Koliko prijavljenih nije dobilo finansijsku podršku, koliko se zapravo prijavilo umetnika za pomoć?

Ukupno se prijavilo oko 1.700 kulturnih radnika i umetnika, a mnogi su nastavili da se javljaju i nakon zatvaranju roka za prijave, sa pitanjima da li će biti organizovan novi krug pomoći. Inače, Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, inicijalno nije ni bio zamišljen da funkcioniše na duže staze, već je pokrenut kao izuzetan napor koji se čini da se pomogne kolegama koje su ostale neuvažene i neprepoznate od strane državnih organa u trenutku kad su donete mere za pomoć privredi. Stoga, pokretanje ovog Fonda bilo je iznuđeno rešenje čija je ideja, takođe, bila i da ukaže na postojeće probleme rastućeg prekarijata u sektoru kulture i umetnosti. 

Nažalost, svesni smo da je novac koji smo mogli da obezbedimo tek delimično podmirio otprilike deseti deo od pristiglih prijava. Sa druge strane, naša udruženja se i sama već nalaze u dosta teškoj situaciji, koja je dodatno pojačana efektima pandemije, tako da nemaju kapaciteta da se duže bave prikupljanjem i administriranjem pomoći. 

Kojoj grupi umetnika je najpotrebnija pomoć?

Gledajući po delatnostima, iznenađenje je bilo da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje. Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto). Ipak najveću grupu čine prijave umetnika i kulturnih radnika koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.

Iz budžeta se izdvaja minimalno za kulturu, svega 0,73 odsto. Vaše kolege pokrenule su inicijativu „1 odsto za kulturu“. Očekujete li nešto od nove ministarke kulture Maje Gojković?

Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije pokrenula je kampanju „1 odsto za kulturu“ pre nekoliko godina i ideja je da ponovo na široj platformi pokrenemo ovu temu zajedno sa ULUS-om i drugim udruženjima. Inače, ovaj procenat od 0,73 odsto uključuje i medije, pa odvajanja za kulturu iznose u stvari oko 0,5 odsto. To je tako malo imajući na umu da i Unesko preporučuje procenat od najmanje jedan odsto izdvajanja za kulturu, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje kulturnog nasleđa. Da stvar bude još gora, ove godine rebalansom budžeta za kulturu i medije je odvojeno još manje nego prethodnih godina, pa je taj procenat pao na 0,49 odsto. 

Od novog Ministarstva kulture, pre svega, očekujemo otvorenost za saradnju u zajedničkom rešavanju mnogih nagomilanih problema koji godinama opterećuju umetnike, kako samostalne tako i umetnike koji svoju profesionalnu delatnost obavljaju iz drugih statusa. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara