Devojke uče devojke: Šamar nije šala

Foto: Tatjana Nikolić

Centar za devojke edukovao je prošle godine  17 devojaka, koje su postale vršnjačke edukatorke.  One su informisale više od 500 srednjoškolki o nasilju nad ženama. Sve ove aktivnosti su besplatne za učesnice

Tatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojke iz Niša

Koliko ste ove godine održali edukativnih treninga o nasilju nad ženama, trgovini ljudima i u kojim školama? 

Na teme „Nasilje nad ženama” i „Trgovina ljudima” ove godine održali smo dva treninga za vršnjačke edukatorke. Vršnjačke edukatorke su šesnaestogodišnjakinje iz šest gradova, koje su se prijavile na naš konkurs. Nakon prvog treninga održale su u 12 srednjih škola radionice sa više od 500 srednjoškolki. Radionice nakon drugog treninga su tek počele da se održavaju. Sve naše aktivnosti su besplatne za učesnice i devojkama koje učestvuju na treninzima svi troškovi su pokriveni, a za vođenje radionice imaju honorare.

Koliko devojčica je prošlo vaše treninge ove godine, da li se povećao broj devojaka koje s vama kontaktiraju?

Na prvom treningu na temu „Nasilje nad ženama” bilo je ukupno 16 devojaka. Trening smo ponovile za devojke koje su bile sprečene da prisustvuju usled pandemije. Ove godine edukovale smo 17 devojaka na dve teme, koje su postale vršnjačke edukatorke i u okviru prve teme informisale smo više od 500 srednjoškolki. Takođe, na temu trgovine ljudima starije vršnjačke edukatorke su održale šest radionica u Nišu i Leskovcu sa više od 90 mladih. U poslednjih godinu dana, nakon svih dešavanja u vezi sa nasiljem, koja su isplivala na površinu, primetile smo da se povećao broj devojaka koje nas pozivaju. Ne žele sve da vode radionice, ali žele da se uključe u aktivističko-feminističko pozorište, ulične akcije, učestvuju na kreativnim radionicama ili jednostavno žele da provode vreme u sigurnom prostoru i gledaju filmove.

Šta su najvažnije lekcije i poruke koje devojke mogu da čuju na obukama o nasilju nad ženama?

Najvažnije poruke koje devojke čuju na našim obukama su: žrtva nasilja može biti svako, nisi kriva, za nasilje je kriv nasilnik, nasilnik može biti svako, najčešće muž, bivši muž, momak, bivši momak, drug, komšija, sramota nije tvoja, sramota je nasilnikova. Važno je da znaju da seksualno uznemiravanje nije šala, već krivično delo i kratka suknja nije pristanak na seks niti opravdanje za silovanje, ljubomora nije ljubav, već nasilničko ponašanje. 

Devojke posle radionica promene mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka, jer činjenice govore upravo suprotno

Upitnici koje radimo pre i posle radionica kažu da je 55 devojaka koje su pre radionice mislile da jedan šamar nije nasilje, nakon radionice promenilo svoje mišljenje. Posle treninga, 154 devojke koje su pre mislile da je alkohol uzrok nasilja, promenilo je svoje mišljenje. Zatim, 132 devojke promenile su mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka jer činjenice govore upravo suprotno. Prenosim šta je rekla jedna devojka nakon treninga: „Stekla sam samopouzdanje, razumem svoja osećanja bolje, kao i osećanja drugih. Povezala sam se sa devojkama iz radionice, i one sa mnom kontaktiraju.” 

Devojke u romskim zajednicama imaju problema što se rano udaju, nespremne za brak. Jedna od njih je rekla: „U svojoj porodici nisam bila u takvoj situaciji, a moja porodica me podržava jer želi da prekine tu tradiciju. Želim da budem uzor u romskoj zajednici i pokažem, posebno devojčicama, da mogu da razbiju začarani krug bede: siromaštvo, veliki broj dece, nedostatak sredstava za školovanje, udaja devojčica kao beg iz siromaštva porodice.”

Postoji li neko istraživanje da li je povećano nasilje ili je povećano prijavljivanje nasilja nad ženama poslednjih godina?

Na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja volontirala sam od 1996. do 1998, a zatim i na SOS telefonu Centra za devojke, od doba kada nasilje nad ženama kao problem nije bilo prepoznato i kad nije bilo zakona, do sada kada imamo dobre zakone i sve bolju primenu. U poslednjih nekoliko godina povećalo se prijavljivanje nasilja, ne zato što ga ima više, nego zato što su feminističke grupe 20 godina radile na tome da se podigne svest javnosti o tome da nasilje nije privatna stvar već društveni problem. Ali, lobiralo se za zakone i njihove izmene, pa javnost danas zna da je nasilje krivično delo i da se može prijaviti.

Koje su još aktivnosti u fokusu Centra, kako sve pomažete devojkama?

Izdvojila bih naš osmi ArtFemine festival na kom je ove godine u toku četiri dana okupljeno više od 150 ljudi. Posetioci festivala su bili u prilici da vide i učestvuju na uličnoj akciji, radionicama, panelima, performansima i muzičkim događajima. Centar za devojke je osnovan 15. aprila 1998. godine, na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj osnivanja Centra za devojke je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Tri teme su nam u fokusu: nasilje nad devojkama i ženama, trgovina ljudima, žensko zdravlje i seksualnost. Bavimo se prevencijom, ali i direktnim radom sa žrtvama nasilja. Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i mladih žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.