Štednja

Šta je to štednja?
A šta sve nije štednja?

Šta je to štednja?

Počeo je oktobar, mesec štednje, koji se završava obeležavanjem Svetskog dana štednje. Ovaj međunarodni praznik nas jednom godišnje podseća koliko je važno štedeti i imati finansijsku sigurnost.

Međutim, da li znamo šta je to tačno štednja i zašto je zapravo bitno štedeti? Možda bi u definisanju ovog pojma trebalo poći od toga šta sve on ne podrazumeva, imajući u vidu koliko su rasprostranjene njegove nesigurne i netačne interpretacije, kao i predubeđenja o štednji.

Štednja nije škrtarenje – ona ne podrazumeva da se svakog dana odričemo sitnih zadovoljstava koja nam znače, ali podrazumeva da planiramo troškove i budemo spremni na nepredviđene stvari, da se odreknemo nekih trenutnih potrošačkih navika kako bismo u budućnosti imali lepši život.

Mislimo na to da imamo određeni ušteđeni iznos za nepredviđene i neželjene situacije, da štedimo za život u poznijim godinama, za dodatno obrazovanje sebe ili dece, za putovanja, za svoj stan…

Takođe, „štednja" u slamarici zapravo i nije štednja u pravom smislu te reči, jer nam ne donosi zaradu. Štednja je jedino moguća kada rashodi ne prevazilaze prihode, što je izazovno čak i za osobe sa veoma visokim primanjima. Sreća je što izazovno ne znači i nemoguće. Stvar je u tome da je štednje
više stvar odluke nego mogućnosti.

Razmislite – da li bi vam pet odsto manje ili više u odnosu na mesečna primanja pravilo razliku na mesečnom nivou? U kvalitetu života? Možda i nije nemoguće uštedeti makar toliko za početak, jer možete stvarno unaprediti nešto u svom životu i osećati se finansijski sigurnije.

Štednja podrazumeva da polaganjem novca u banci, ili ulaganjem u penzijski fond, ostvarimo i zaradu. Akumuliranjem novčanih sredstava u banci, u vremenskom roku koji dogovorite, banci dozvoljavate da raspolaže vašim novcem. Zauzvrat, banka vam za to isplaćuje naknadu u vidu kamate.

sef%20ili%20%C4%87up

Istorijat štednje na našim prostorima

Novac je na teritoriji Srbije u upotrebi još od četvrtog veka pre nove ere. Kako se u to doba na našim prostorima čuvao novac? Ljudi su često držali novac u posudama, najčešće u obliku ćupa, koje su nekad i zakopavali u zemlju. To je prethodilo korišćenju popularne slamarice.

U 19. veku se u selima u Srbiji pojavila zanimljiva preteča štednje – čuvanje novca na telu. Nešto poput današnjeg „investicionog zlata”. Ukrasi napravljeni od novca tako su postali sastavni deo ženske nošnje, bilo kao dekoracija na marami, u vidu minđuša i sl.

Godine 1862. osnovana je „Uprava fondova", prva državna bankarska institucija u Srbiji, čiji je zadatak bio da upravlja javnim kapitalom i fondovima. Dve godine kasnije, osnovan je i prvi novčani zavod u našoj zemlji – Novosadska štedionica. Ministar finansija i prosvete Kosta Cukić 1867. godine donosi odluku o kovanju „srpskog groša", metalnog novca od bakra. Ovaj tvorac srpske monete je time zvanično obustavio primanje u promet turskog i austrijskog kovanog novca.

Drugog jula 1884. godine počinje da radi Narodna banka, a 1922. je osnovana Državna hipotekarna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tih godina je odlučeno da štednja dobije i svoj međunarodni praznik, i to 31. oktobra 1924. godine na bankarskom skupu u Milanu, a tom prilikom je osnovan i Međunarodni institut za štednju.

U periodu između dva svetska rata, kralj Aleksandar Karađorđević je podsticao štednju među građanima ličnim primerima i promovisanjem Svetskog dana štednje.
Više informacija o štednji, savetima o tome kako donositi bolje finansijske odluke i uštedeti možete pronaći na besplatnoj platformi za finansijsku edukaciju, na adresi ErsteZnali.rs. Platforma koju je pokrenula Erste Banka nudi i mogućnost testiranja znanja u ovim oblastima i takmičenja sa drugim posetiocima.