Kredit

Rečnik osnovnih pojmova

Kredit – rečnik osnovnih pojmova


Podizanje kredita vam može delovati kao komplikovan proces, a naročito ako niste upoznati sa značenjem brojnih pojmova iz oblasti finansija i bankarstva sa kojim ćete se tad susresti.

Na neke od njih, kao što je veoma važan pojam efektivne kamatne stope, smo se delimično osvrnuli i u prethodnom tekstu o vrstama zaduživanja. Zbog toga vam u nastavku predstavljamo mini-rečnik koji sadrži objašnjenja osnovnih termina koji su u vezi sa najpoznatijim oblikom pozajmljivanja novca od finansijske institucije.

Glavnica – Iznos osnovnog duga koji imate prema banci.

Kamatna stopa (nominalna) – Cena korišćenja pozajmljenog novca, koja se izražava u procentima.

Kamata – Cena, odnosno naknada za korišćenje pozajmljenog novca, izražena u apsolutnom iznosu.

Efektivna kamatna stopa – Ukupna cena kredita, koja osim kamatne stope na pozajmljeni novac, uključuje i naknadu i druge eventualne troškove vezane za odobrenje kreditnog proizvoda (na primer, obuhvata troškove obrade zahteva, troškove puštanja kredita u tečaj, godišnju proviziju na ime naknade za administriranje kredita i slično).
                      

Učešće – Iznos koji treba da obezbedite iz drugih izvora. Banka ga traži kao vid umanjenja rizika kredita.

Depozit – Iznos koji treba da položite kao vid obezbeđenja da ćete kredit vratiti. Depozit dobijate nazad nakon otplate kredita.

Prateći troškovi – Prilikom podnošenja zahteva za kredit, njegove obrade i kasnije otplate kredita pojavljuju se i prateći troškovi, kao što su trošak obrade kreditnog zahteva, koji je uglavnom jednokratan i naplaćuje se prilikom odobrenja kredita (može biti i godišnji, npr. za administriranje kredita), plaćanje izveštaja Kreditnog biroa ili trošak menice.

Konformni metod obračunavanja kamatne stope – Ovaj pojam ćemo objasniti primerom koji navodi Narodna banka Srbije. Ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna kamatna stopa obračunata konformnim metodom iznosi 0,487%. Za ovaj obračun se vrši korenovanje kamatne stope brojem obračunskih perioda: na primer, ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija tako što 6% korenujemo brojem meseci, 12. Ukupni iznos kamate koju treba platiti je isti, bez obzira na to da li se kamata obračunava svakog meseca ili nakon isteka 12 meseci.

Proporcionalni metod obračunavanja kamatne stope – Ovaj pojam takođe ćemo objasniti primerom koji navodi Narodna banka Srbije. Ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna kamatna stopa obračunata proporcionalnim metodom iznosi 0,5%. Proporcionalna kamatna stopa na godišnjem nivou svodi se na mesečnu kamatnu stopu jednostavnim deljenjem godišnje kamatne stope brojem obračunskih perioda – na primer, ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija kada 6% podelimo brojem meseci, 12. Ukupni iznos kamate koju treba platiti je veći ukoliko se obračun kamate vrši svakog meseca, nego u slučaju da se on vrši jednom nakon isteka 12 meseci.

Rata – Ovo je termin koji se često meša sa anuitetom, koji se u Srbiji uglavnom koristi kao način otplate. Iako ljudi često za anuitet kažu „rata", to nisu sinonimi. Rata je mesečna obaveza otplate kredita koja se sastoji od uvek istog dela glavnice, i promenljivog dela kamate. Rata se menja iz meseca u mesec i svakog narednog meseca je manja nego prethodnog. Za kredit od 120 hiljada dinara na 12 meseci, rata se sastoji od 10 hiljada dinara otplate glavnice svakog meseca, i kamate koja se obračunava na ostatak duga, koji se svakog meseca smanjuje, te i rata svakog meseca postaje manja, ali je na početku velika.

Anuitet – Mesečna obaveza čiji je ukupni iznos uvek isti, a odnos otplate glavnice i kamate u okviru tog iznosa se menja svakog meseca. Prvih meseci je veći udeo kamate, a poslednjih meseci je veći udeo glavnice. Za kredit od 120 hiljada dinara na 12 meseci, ukupna mesečna obaveza će svakog meseca biti ista, recimo 11 hiljada dinara, s tim da će prvih meseci veći deo od tih 11 hiljada biti otplata kamate, a manji otplata rate, dok će se poslednjih meseci taj odnos obrnuti. Otplata kredita u Srbiji se uglavnom vrši putem anuiteta.

Fiksna kamatna stopa – Kamatna stopa koja je ista tokom celog perioda otplate.

Promenljiva kamatna stopa – Kamatna stopa koja se menja tokom perioda otplate, a dinamika i način menjanja se utvrđuju prilikom ugovaranja kredita. Najčešći model je onaj po kom se promenljiva kamatna stopa sastoji od fiksnog dela, izraženog u procentima, i promenljivog koji čini Euribor ili Belibor, koji menjaju vrednost, pa se i ukupna kamatna stopa menja po ugovorenoj dinamici - obično tromesečnoj ili šestomesečnoj.

Grejs period – Mogućnost da nakon odobrenja kredita ne počnete da odmah otplaćujete glavnicu, već samo kamatu. Korišćenje grejs perioda znači manje obaveze na samom početku otplate kredita, obično prvih šest ili 12 meseci. Iako može da predstavlja olakšicu na početku, korišćenje grejs perioda povećaće ukupan iznos sredstava koje ćete otplatiti banci.

Interkalarna kamata – Kamata koja se naplaćuje za period od trenutka odobrenja kredita do početka otplate kredita. Taj period traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od datuma u mesecu odobrenja kredita, kao i datuma na koji se obračunava prva mesečna obaveza. Ukoliko vam nije previše važno kada će vam kredit biti odobren i isplaćen, možete napraviti određenu uštedu ukoliko u dogovoru sa bankom vremenski „podesite" odobrenje kredita, tako da vam interkalarna kamata bude manja.

Zatezna kamata – Ako kasnite sa izmirivanjem obaveza, obračunava se zakonom definisana zatezna kamata. Na sajtu NBS možete pratiti njeno kretanje.

Prevremena otplata – Kredit se može otplatiti i pre roka definisanog prilikom odobrenja. Time ćete umanjiti ukupan iznos koji je prvobitno trebalo da platite banci, tokom inicijalno ugovorenog perioda otplate, ali obratite pažnju da li je za prevremenu otplatu potrebno platiti i određenu naknadu. Prevremena otplata može da bude delimična (kada umanjite preostali dug) ili potpuna (kada prevremeno isplatite ostatak duga u celosti).

Ugovor – Obavezno ga pročitajte pre potpisivanja! Ako vam nešto nije jasno, tražite razjašnjenje. Preporučuje se da tražite razjašnjenje čak i ako mislite da vam je jasno.

Euribor – Referentna kamatna stopa koja je osnova za međusobno pozajmljivanje novca u okviru panela banaka sa najvećim obimom poslovanja na evropskom tržištu novca. Trenutno, u formiranju Euribora učestvuje 20 takvih banaka, i on se menja na dnevnoj bazi. Krediti sa valutnom klauzulom u Srbiji često kao promenljivi deo kamatne stope koriste tromesečni ili šestomesečni Euribor.

Belibor – Referentna kamatna stopa po kojoj banke u Srbiji pozajmljuju dinare jedna drugoj. U formiranju vrednosti Belibora učestvuje panel domaćih banaka.

Ukoliko vas zanimaju dodatna znanja o zaduživanju i drugim važnim finansijskim temama, možete ih potražiti na 
ErsteZnali.rs, besplatnoj platformi za finansijsku edukaciju koju je pokrenula Erste Banka.