Bečki novogodišnji koncert: Od nacizma do simbola svetske umetnosti

Foto: Pexels

Tradicionalni koncert seriozne muzike Bečke filharmonije decenijama gleda uživo milioni ljudi. Zahvaljujući televiziji, ovaj koncert u mnogim domovima postao je tradicija svakog 1. januara. Tačnije, preko 90 zemalja prenosi koncert iz Zlatne sale Musikferajna u Beču, a pored televizora je preko 60 miliona ljudi širom sveta. 

Tradicija novogodišnjeg koncerta datira još iz 1838. godine. Mada, tada se nisu izvodila dela kompozitora iz porodice Štraus. Koncert je ekspanzijom nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata zloupotrebljen. Naime, pojedini istoričari tvrde da je lično Hitler naredio da se novac od prodatih karata uloži u gorivo za vojsku. Gebels je smatrao da će ovakvi koncerti podići moral vojsci Trećeg rajha.

Potom je Bečka filharmonija, tih ratnih godina, praktično poklekla pred nacizmom. Otpustila je sve Jevreje iz orkestra, neki su završili u Aušvicu, a nacističke oficire odlikovala je Zlatnim prstenom. Nakon rata, kada je javnost saznala za sramni čin odlikovanja, filharmonija je povukla odlikovanja nacistima.



Orkestar je, kada je počeo da služi nacizmu, pod dirigentskom palicom Klemenska Krausa, te 1939. izvodio dela, pre svega, Johana Štrausa starijeg i mlađeg, Jozefa i Eduarda Štrausa. Međutim, u godinama koje su usledile, često su u repertoar ulazila i dela drugih kompozitora: Jozefa Helmesbergera, Ludviga van Betovena, V.A. Mocarta i drugih. Od tada, koncert se izvodi čak tri puta: 30. decembra u čast austrijske vojske, u noći dočeka Nove godine i prvog januara kada se putem televizije prenosi širom planete.

Koncert počinje tačno u 11.15 po srednjeevropskom vremenu. Ako ne računamo pauzu, koncert traje oko dva i po sata. U neku vrstu tradicije ušao je običaj da se orkestar vraća na bis čak tri puta. Prvi put, zna se, izvodi se brza polka koju izabere dirigent. Drugi bis rezervisan je za čuveni valcer "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa sina. Treći bis rezervisan je za Radecki marš Johana Štrausa oca praćen aplauzom publike u taktu.

Samo jednom, ne tako davne 2005. godine nije izveden Radecki marš u znak poštovanja prema žrtvama cunamija u Šri Lanki koji se dogodio svega nekoliko dana ranije.

Od 2006. u prenosu koncerta mogu da uživaju i stanovnici afričkih država: Malavi, Namibija, Svazilend, Bocvana, Lesoto... 

Poslednje 42 godine, salu krase buketi svežeg cveća koju tradicionalno poklanja italijanski grad Sanremo.

Nakon prvog bisa, tradicionalno se publici širom sveta obraća dirigent, a ove 2022. to će biti osamdesetogodišnji Danijel Barenbojm, dirigent i pijanista poreklom iz Argentine.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.