Reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 odsto

Foto: Pixabay

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje dobrobiti koje recikliranje donosi, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi, navodi se u saopštenju.

Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. 

Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati količine sakupljene staklene ambalaže.

Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20odsto.

Primera radi, reciklažom jedne staklene flaše uštedi se energija dovoljna da sijalica od 100W svetli četiri sata, dok se od iste količine stakla takođe sačuva onoliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta. 

Zato je GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak pokrenula regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa NALED-om kao implementacionim partnerom. 

"Sa ciljem da se poveća broj prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto u odabranim opštinama u Srbiji – Nišu i Somboru, kao i u opštinama druge dve zemlje, projekat će obezbediti kontejnere za reciklažu stakla. Praćenje sakupljanja staklene ambalaže obuhvatiće gradsko jezgro, okolna sela i ugostiteljske objekte, a projekat će pratiti i edukativna kampanja namenjena svim građanima i institucijama. Po završetku projekta biće izrađen Vodič koji će sadržati sve podatke o ostvarenim rezultatima, a na osnovnu kojeg bi i opštine u kojima nije sproveden projekat mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom", kazala je Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.

Kako bi se svi ovi benefiti recikliranja staklene ambalaže ostvarili u praksi, NALED će sa partnerima na projektu analizirati trenutnu situaciju u vezi sa odgovornom reciklažom stakla, a zatim identifikovati nedostatke koje treba rešiti, u saradnji sa lokalnim donosiocima odluka u odabranim pilot opštinama.

Na ovaj način, radiće se na postavljanju temelja za isplativ lanac vrednosti reciklaže stakla na Zapadnom Balkanu, kao presudnom koraku za profitabilnu kružnu ekonomiju u regionu. 

*Projekat "Zaštita životne sredine - otpad nije na bacanje" finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group, kao izdavača Nove ekonomije

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara