"Metro na Makišu mimo propisa, posledice ćemo tek osetiti" (AUDIO)

Foto: Nova ekonomija

Izgradnjom depoa se krše postojeći zakoni i postojeća regulativa koja je napravljena upravo da bi se štitilo vodosnabdevanje, kaže u intervju za Novu ekonomiju profesor Katedere za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakuleta u Beogradu Igor Jemcov.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje depoa nije uzela u obzir ni analizu postojećeg stanja, niti su uzeti u obzir uslovi koje je dao Beogradski vodovod, ističe Jemcov.

Ceo razgovor sa profesorom Jemcovim:

On dodaje da Katedru za hidrogeologiju niko nije konsultovao prilikom izrade Studije, već da su samoinicijativno Ministarstvu za zaštitu životne sredine predali svoje zamerke koje bi mogle da predstavljaju njenu reviziju.

Jemcov ističe da će izgradnja depoa ugroziti kvalitet podzemnih voda na Makiškom polju, koje su dragocene za vodosnabdevanje.

"Već postoji ogroman pritisak na podzemne vode u zoni Makiša. U uslovima postojanja tako ogromnog pritiska mi ništa ne činimo da poboljšamo kvalitet tih voda, da sprovedemo odgovarajuće mere koje bi unapredile kvalitet tih voda".

"Umesto toga, mi ćemo sada da izgradimo depo ili sutra nekakvo naselje koje će izazvati dalekosežne posledice. Sve pod idejom, 'ako se do sada ništa nije desilo, valjda neće ni sada'. Sada hoće sigurno, jer već lagano prelazimo tu granicu izdržljivosti", kaže Jemcov za Novu ekonomiju.

Ističe da postojeći pravilnik zabranjuje izgradnju ovakvih objekata i postrojenja u trećoj zoni sanitarne zaštite.

"Ono što je planirano da se radi, to je stanica gde bi se delom vršio remont tih vozoma, vagona, vršilo bi se farbanje, sve je to skladištenje ošasnih supstanci. Ne postoji mogućnost da vi prečistite takvu voda koja je već kontaminirana. Vi možete samo da izvršite remedijaciju, odnosno da zaustavite vodosnabdevanje iz tog dela u potpunosti, da ugasite postojeće bunare, što bi svakako građani osetili".

Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije Makiša

Dodaje da se posledice zagađene vode ne osete odmah, ali da ćemo dugoročno imati "veoma ozbiljne posledice sa kojima nećemo moći da izađemo na kraj".

"Meni je zaista nejasno zašto bi neko želeo da živi u nekom naselju ili gradu gde neće imati adekvatan kvalitet vode i gde će morati da kupuje flaširanu vodu", kaže Jemcov.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Geotehničar

    Neću i ne želim da komentarišem tekst na početku priče, ponajviše zato što samatram da je tema debelo isplotizirana. Nisam hidrogeolog ali sam u struci koja je bliska, dakle geolog, geotehničar! Ali bih jednom rečenicom komentarisala tekst koji je potpisao ''Antikomunista'' i baš bih volela da znam koje je profesije taj ''Antikomunista''. Uopšte nije istina da se profesori sa naših tehničkih fakulteta ne angažuju u privredi. Takvu glupost dugo nisam čula! Jedina istina je da nam mladi ljudi zaista odlaze, pored prirodne činjenice da stari umiru. Ali početak izlaganja ''Antikomunise'' je zaista sumljiv...on piše: ''Ostavimo za trenutak politiku i korupciju sa strane...'' Tu leži ključ i odlaska mladih, a i same, pre svega političke ''dileme'' oko Makiša (stružnih dileme nema!). Koliko mora da si neobrazovan , možda neupućen, a ponajviše bahat i bezobrazan ili možda da pripadaš istoj toj grupi korumpiranih i političara da takvu jednu činjenicu danas prenebegneš! Svedok sam menjanja prostornih planova uporedo sa izgradnjim ''Beograda na vodi'', kao i proglašavanja zone u Makišu namenjene Depou za zonom izvan zaštite u odnosu na izvorišta za vodosnabdevanje. Ne ...ne radi se o politici ili korumpiranoj bagri moćnih u ovoj državi! :) Ostavimo na miru ono malo vrednih i odgovornih profesora koji bi na osnovu svog profesionalnog iskustva imali da kažu nešto i stanu u odbrani struke kojom se bave i u odbranu svih nas koji živimo u ovom gradu!

  • Antikomunista

    Ostavimo za trenutak politiku i korupciju sa strane na momenat. Zasto bi drzava konsultovala katedru za hidrogeologiju? Niko normalan u svetu ne ide kod profesora na fakuktetu da mu radi inzenjerski posao. Profesor je tu da poducava i bavi se istrazivanjem, ne da se konsultuje oko necega za sta nema godine iskustva kao inzenjer. Nas problem je sto smo u komunizmu razvili obrazovni sistem koji je profesorima na fakultetu dao aroganciju a drustvu nepoimanje sta je zapravo uloga profesora u drustvu. Kao akademski istrazivaci, profesori jako mali deo karijere provedi ma terenu resavajuci inzenjerske probleme. Veliki broj njih je posle dobrih ocena ostao na fakultetu da se bavi razvojem nauke u jako uskom delu njihove struke. Pri cemu im je cilj da unaprede znanje i tehnologiju za recimo 20 godina. Nijedan profesor prakticno nije proveo karijeru resavajuci realne probleme u struci, vec pokusavajuci da unapredi njenu buducnost. Samim tim je krajnje apsurdno konsultovati katedru za resavanje nekog problema. Oni mogu dati opste misljenje kako bi nesto trebalo da se uradi i da preporuce neku inzenjersku kompaniju da to uradi i to je to. Nasa realnost je nazalost da mi vise dobrih inzenjera sa iskustvom vise nemamo, stara garda je pomrla, iskusna je proterena, a mladi ni ne gledaju da ostanu. Ostale su nam dve tri korumpirane inzenjerske firme i gomila profesora poput ovog koji je eto zbunjen sta se desava, a ne moze konkretno da objasni problem sa inzenjerske strane nego samo uonakolo filozofira.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.