Redakcija Nove ekonomije dobila je značajno pojačanje, u našu redakciju došlo je četvoro novih kolega. Pojačanje koje smo dobili pomoći će našoj redakciji u misiji da postanemo lider u Srbiji i regionu, kada je u pitanju ekonomsko novinarstvo.
Našem timu pridlužili su se Aleksandar Milošević, zamenik direktora Nove ekonomije (nekadašnji urednik ekonomije u Danasu), Ana Krajnc, pomoćnica urednika štampanog izdanja, Aleksandra Nenadović, nekadašnja novinarka Blumberga, a od marta u redakciju stiže i istraživački novinar Filip Rudić, nekadašnji novinar portala N1.
“Drago nam je da se naša redakcija širi, a još nam je draže što kolege profesionalci biraju da svoju karijeru nastave u našoj kući. Nova ekonomija neguje profesionalni pristup novinarstvu, beskompromisno sledeći kodekse, a to prepoznaju i naši čitaoci, što nam potvrđuju i brojke o čitanosti portala – koje rastu”, rekla je Biljana Stepanović, generalna direktorka BIG-a.
Novi zamenik direktora BIG-a Aleksandar Milošević ranije je izjavio da je odluku o dolasku u Novu ekonomiju doneo, između ostalog, i zbog istih novinarskih principa koje negujemo.
“Nakon razgovora sa Biljanom Stepanović odmah sam znao da rad u „Novoj ekonomiji“ podrazumeva da nastavim da radim u skladu sa novinarskim principima u koje verujem, što sam činio i do sada”, rekao je Milošević.
Časopis Nova ekonomija izlazi jednom mesečno od 2013. godine, a bavi se temama koje zanimaju najširi krug publike: bizinis, životna sredina, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda, socijalna politika, ali i nove tehnologije, svetski trendovi i inovacije.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Ekonomski portal i mesečnik Nova ekonomija poziva studente i mlade novinare da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva koja će se održati tokom marta. Uz vrhunske predavače, istaknute stručnj...
U novom podcastu Nove ekonomije i Zemlje znanja "Neću da ćutim" razgovarali smo sa Goranom Nikolićem, aktivistom Udruženja Spasimo Studenicu. Privatni investitor planira da na reci Studenici napravi branu za MHE visoku 24 metara. Međutim, reka Studenica se nalazi u biosferi Golija - Studenica koja je pod zaštitom UNESCO i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Bilo kakva gradnja na reci, kao i sečenje stabala, krčenje šuma, što se uveliko radi u ovom trenutku, najstrože je zabranjena. Meštani su osnovali Udruženje, podnose peticije i poručuju da će učiniti sve da odbrane reku iz koje piju vodu.
(1)-270x152.jpeg)
Da Rio Tinto ode iz Srbije, potrebno je mnogo toga da se desi. Za sada nije potpisan nijedan dokument koji ih obavezuje da ostanu. Izdali su i saopštenje da će nastaviti sa istraživanjima. Ne verujem da će tek-tako otići. Naš naredni korak je narodna inicijativa i prikupljanje 30 hiljada potpisa građana odmah nakon Nove godine. Inicijativom želimo da predložimo propis kojim ćemo onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni, kaže Marina Pavlić, izvršna direktorka "Kreni-promeni". Da se od blokada puteva i građanske neposlušnosti nije odustalo, potvrdila nam je i Pavlić, ali to nije jedini način da se zaustavi iskopavanje litijuma. - Građanska neposlušnost je ustavno pravo svih nas, ali ne i jedini mehanizam za rešavanje problema. Videćemo kako će se situacija odvijati i koristićemo pritisak javnosti. Do prošle godine niko nije ni čuo za Rio Tinto, danas dosta ljudi zna ko su i šta rade. Mislimo da građansku neposlušnost treba da koristimo kada god za tim imamo potrebe, ističe Marina Pavlić. U ovom trenutku, "Kreni-promeni" organizuje akciju u preko 20 gradova Srbije. Ideja je da se na taj način ukaže na problem zagađenog vazduha i to pomoću eksponata pluća koja treba da budu izložena na javnoj površini. Lokalne samouprave, međutim, za postavljanje eksponata dozvolu ne daju. - U akciji učestvuje Beograd plus 20 drugih gradova u Srbiji. Samo smo u Užicu dobili dozvolu da javno izložimo ta pluća. Ovim putem želimo da skrenemo pažnju na zastrašujuće činjenice da godišnje u Srbiji od respiratornih oboljenja umre 15 hiljada ljudi, a svako sedmo dete oboli od astme, objašnjava Pavlić. To da se cenzurišu akcije ekoloških aktivista, kaže Marina Pavlić, nije se desilo ni u jednoj zemlji sveta, osim u Srbiji. - Mi nikada ne odustajemo, pa ćemo eksponate postavljati na privatnim površinama, rekla je izvršna direktorka "Kreni-promeni" za podkast Nove ekonomije. Ceo podkast poslušajte ispod.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Браво за екипу.
Тим који побеђује.
Успешно и берићетно.🍀
S R E ć N O !
Odlična ekipa, na čelu sa Vama Biljo.
Nastavite u duhu profesije i poverenja da pišete…
P. S. Vama se veruje, jer ste objektivni.