Šta bi se desilo kada bi čovečanstvo prestalo da konzumira meso?

povrce

Kad bi celo čovečanstvo preko noći prešlo isključivo na vegetarijanstvo, svet bi odjednom rešio skoro ceo problem ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu, pa i klimatskih promena. 

BBC, naime, objašnjava da bismo živeli znatno duže i bili zdraviji. O tome se, navodi BBC Future, skoro i ne govori, ali proizvodnja hrane u svetu oslobađa između jedne četvrtine i jedne trećine svih gasova. U SAD-u prosečna četvoročlana porodica oslobađa više ugljen-dioksida zbog prehrane mesom, nego vožnjom dva automobila. A govori se samo o automobilima.

Marko Springman sa Univerziteta u Oksfordu, koji vodi program Budućnost hrane kaže da bi čovečanstvo, ukoliko bi do 2050. prešlo na vegetarijanstvo, smanjilo emisiju ugljen-dioksida za 60 odsto, od čega najviše otpada na crveno meso, odnosno za čak 70 procenata ako bi svi postali vegani, odnosno izbacili i mlečne proizvode, ribu i slično. 

"Razmatrali smo šta bi se po tom pitanju moglo učiniti za zaustavljanje klimatskih promena i zaključili smo da bismo emisiju ugljen-dioksida mogli da stabilizujemo već i potpunim prelaskom na biljnu prehranu", kazao je Springman. 

On i sam priznaje da je nešto tako nerealno očekivati, ali da jako ukazuje u kom smeru bi trebalo ići. Uzgoj stoke dovodi do emisija ugljen-dioksida već time što se mora proizvoditi i hrana za stoku. To dovodi do upropaštavanja tla. Od pet milijardi hektara obradivog zemlja na planeti, čak 68 posto otpada na uzgoj hrane za uzgoj stoke. 

U svetu vegetarijanaca, 80 odsto tog zemljišta moglo bi se ponovo prepustiti prirodi, dok bi preostalih 20 procenata bilo sasvim dovoljno za uzgoj hrane potrebne da se nadoknadi izbacivanje mesa iz prehrane. Tu bi nastao problem jer bi sve te ljude koji danas rade u lancu proizvodnje mesa trebalo ponovno zaposliti. 

meso

No, za njih bi i te kako bilo mesta. Samo sada u poljoprivredi ili ponovnom pošumljavanju ili, pak, u proizvodnji bioenergije. Piter Aleksander, društveno-ekološki naučnik sa Univerziteta u Edinburgu upozorava na novi problem. 

"Kod nas u planinama ekološki sistem je direktna posledica čovekovog uzgoja ovaca. Kada bi ih odjednom uklonili iz životne sredine, eko-sistem bi se dramatično promenio i moguće je da bi došlo do poremećaja u biodiverzitetu", kaže on. 

Danas je u svetu 3,5 milijardi grla stoke i na desetine milijardi komada živine koju čovečanstvo pobije za hranu svake godine, pa bi globalno vegetarijanstvo predstavljalo veliki izazov zbog navika i niza praktičnih problema. Sve to bi se još i moglo rešiti, ali neke stvari baš i ne. Trećina kopnene površine Zemlje otpada na pustinjska ili polupustinjska područja. 

Ljudi žive i na njima, samo što tamo uglavnom nema mogućnosti za poljoprivredu. U Sahelu, u subsaharskim područjima, pokušaji da se stanovništvo prebaci sa stočarstva na zemljoradnju dovelo je čak i do ubrzane dezertifikacije. 

"Bez stoke život u nekim područjima ne bi bio moguć", ističe Ben Falan sa Univerziteta u Kembridžu. Tradicionalni Mongoli, Varvari i Tuarezi svakako ne bi mogli da prežive. Tu su i problemi očuvanja kulture, tradicije i religije, koliko god bi bile ogromne koristi od globalnog civilizacijskog vegetarijanstva. 

zagadjenje

Takvo vegetarijanstvo do 2050. značilo bi smanjenje mortaliteta i do 10 odsto, i to zbog manje srčanih udara, dijabetesa, moždanih udara, nekih vrsta raka, kao i ateroskleroze.

Sve to ponajviše zbog izbacivanja crvenog mesa. Vegetarijanstvo bi godišnje spasilo sedam miliona života, veganstvo čak osam. A usled manje oboljevanja, manji izdaci za zdravstvo značili bi dva to tri procenta svetskog BDP-a više nego sad. To bi, doduše, bio problem za nešto više od dve milijarde neuhranjenih ljudi širom sveta, jer bi čovečanstvo moralo da se potrudi da svima njima osigura raznoliku ishranu, sa voćem i povrćem, sa dovoljno vitamina i minerala. 

Ipak, niko niti ne tvrdi da bi čovečanstvo moralo sasvim da pređe na vegetarijanstvo. Kad bi, recimo, Velika Britanija sledila preporuke WHO o jedenju mesa, ta zemlja bi smanjila svoju emisiju ugljen-dioksida za čak 17 procenata. A kad bi se preporuke za meso proširile i na sve druge proizvode životinjskog porekla, poput jaja ili sira, kao i na grickalice, Velika Britanija smanjila bi emisiju ugljen-dioksida za čak 40 procenata. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • zlatko

    neverovatno , mada moguce , kako je to mereno, da negde nije greska,

  • Ivana

    Skrivena istina o mesu http://youtu.be/t0FRfwF9G5A