Život pod koronom: Šarlot

Foto: Privatna arhiva

Nakon Kalifornije, imamo još jednu priču iz Sjedinjenih Američkih Država u serijalu "Život pod koronom". Zorica iz Šarlota sa nama deli iskustvo života u gradu iz Severne Karoline u vreme koronavirusa. 

Zorica, Šarlot 

U Severnoj Karolini trenutno ima oko 100 slučajeva obolelih od koronavirusa, dok je u Šarlotu zabeleženo oko deset, nisam sigurna da je to prava slika, jer vlada nestašica testova. Još uvek nema stroge zabrane izlaska, apeluju na društveno distanciranje, oni koji mogu rade od kuće, škole su zatvorene i deca su kod kuće, mislim da od sledeće nedelje treba da naprave neki plan za onlajn nastavu. Za sada samo proveravaju da li svi mogu da se konektuju na aplikacije za nastavu putem interneta.

Postoji dosta dece koja zavise od toga da idu u školu, jer tamo dobijaju besplatne obroke. To je organizovano i sada, što je velika pomoć porodicama, kojima je to potrebno. Na svakoj opštini postoji neka škola, koja u toku dana deli obroke. Preko škola se sakupljaju i donacije u vidu hrane i sredstava za higijenu, tako da u celoj ovoj situaciji ima neke solidarnosti, što je potrebno u ovom ludilu.

Da li ljudi idu na posao i dalje ili se radi od kuće? 

Muž inače putuje na posao, ali je prestao pre dve nedelje. Cela kompanija je počela da radi od kuće. Radi u kompaniji koja proizvodi softvere, putovao je u druge države na sastanke. Njegova firma je omogućila svakom zaposlenom da u iznosu od 500 dolara kupi monitor ili da plati bolji internet, tako da su i oni pružili pomoć. Takođe su obezbedili da možemo dva puta nedeljno da naručimo porodični obrok, a da oni plaćaju 50 odsto cene, što je značajna pomoć i za lokalne restorane, jer su onu pretrpeli najveću udarac, pa je to uvedeno i zbog pomoći lokalnoj ekonomiji. Ja takođe radim od kuće, bavim se dizajnom, to mogu da radim od kuće, samo su sada sastanci sa klijentima putem interneta, a ne uživo. 

Inače, situacija u poslovnom svetu zavisi od industrije, pričala sam sa drugaricom, koja je iz hotelijerstva i ima dosta prijatelja koji rade u toj industriji, mnogi od njih su nažalost otpušteni i nisu primili plate. Neke kompanije, koje se zatvaraju ipak plaćaju nešto ljudima, a ima i dosta slučajeva gde su ljudi prepušteni sami sebi, što je ovde jako teško. 

Kakva je situacija u gradu, na javnim mestima? 

Retko možeš videti ljude sa maskama, ali maski ni nema da se kupe, u prodavnicama nema toalet papira kao i svuda, ne može da se naruči ni onlajn. Može da se nađe u prodavnicama zdrave hrane, pa imaju neke skuplje papire, od drugačijih materijala. Kod njih ima svega, osim sredstava za dezinfekciju, toga nema nigde. 

U supermarketima su prazni rafovi sa hlebom, mesom, naravno ne mogu se naći ni svi papirni proizvodi, konzerve. 

Zašto ljudi toliko kupuju toalet papir? 

Baš sam istraživala oko toga i jedino što sam našla je to psihološko objašnjenje, da ljudi nemaju kontrolu nad situacijom i onda toalet papir je nešto što mogu da gomilaju, imaju utisak da imaju kontrolu nad tim, jer se neće pokvariti, uvek može da se iskoristi i veliko je, paketi zauzimaju dosta prostora pa onda uliva neki mir. To je nešto u ljudskoj prirodi. 

Kakvo je stanje u drugim gradovima? 

Čula sam se sa San Dijegom, oni su tamo malo ranije zatvorili škole na duži period. Ovde kod nas kažu da je to samo dve nedelje. Na društvenim mrežama vidim da ljudi iz drugih gradova komentarišu oko nestašice hrane. Znam da je Kalifornija u problemu, mislim da u San Francisku moraju svi da ostaju kod kuće. 

Ostaju li ljudi kod kuće u Šarlotu, iako nema zabrane? 

Manje izlaze svakako, ovde ljudi mnogo vole šoping, tako da idu u prodavnice i dalje, to je jedino što im je teško zabraniti. U Šarlotu su zatvoreni svi sportski centri, sve biblioteke, većina ljudi radi od kuće, sve firme gde zaposleni rade na računarima su ih pustile da rade od kuće. Restorani su zatvoreni za okupljanje, rade samo dostavu. Ljudi sada dosta šetaju i voze bicikle što ranije nije bio slučaj. Manje su gužve na putevima, to je ranije ovde bio veliki problem, ali sada kada ljudi rade od kuće je lakše. 

Deca su tužna jedino, jer su im otkazane ekskurzije. Ćerka je treballa da ide u Vašington na ekskurziju, to je otkazano. Sin je trebao da ima nastup sa bendom u Kaliforniji, ali je i to otkazano. 

V.Vuksanović

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara