Život pod koronom: Brajton, Engleska

Foto: Privatna arhiva

U Ujedinjenom Kraljevstvu se poslednjih dana uvode nove mere zaštite od koronavirusa. Kakvo je stanje u Brajtonu, obalskom gradu u okrugu Saseks, priča nam Sonja, koja tamo živi sa porodicom i pohađa master studije u biznis školi. 

Sonja, Brajton 

Ovde je sinoć (ponedeljak 23. mart) uvedeno ograničenje kretanja, tako da građani imaju pravo da izađu samo jednom dnevno. Zatvorene su sve prodavnice, osim marketa gde se može kupiti hrana i osnovne namirnice, a od petka su zatvorena sva mesta za javno okupljanje poput kafića, bazena i slično.

Ta nova mera ograničava građane na jedan izlazak i to da bi išli u prodavnicu ili da bi trenirali napolju. Vlada je, kako kažu, namenski uveli mere dosta kasnije, ali mi se čini da se i pored toga građani u Engleskoj ponašaju slično kao građani u zemljama gde je strožiji karantin. Ljudi su disciplinovani, šetaju po parkovima i pored plaže, ali deluje da dosta vode računa. Nema nekih velikih okupljanja, mnogo je manje ljudi na ulici i u prevozu.

Ljudi su počeli da se ponašaju drugačije, bez obzira na mere i tu spadaju i firme, sve firme koje su imale mogućnost su uvele rad od kuće, mada je to fleksibilno i prilagođeno ljudima da rade od kuće.

Ima li ograničenja radnog vremena u marketima?

Radno vreme u prodavnicama nije ograničeno, ali je ograničen broj artikala koji možeš da kupiš, jer je i ovde na početku bila ona panična kupovina. Sada stalno idu vesti da se hrana proizvodi i da je ima dovoljno. Naglašeno je i da se toalet papir proizvodi u Britaniji i da nema potrebe za gomilanjem, jer poslednjih dana kako vidiš čoveka na ulici, obavezno ga vidiš sa toalet papirom u rukama (smeh). Na tom primeru se pokazuje da se ljudi, širom sveta, ponašaju isto u ekstremnim situacijama.

Kako izgleda život u gradu trenutno?

Mi živimo u kampusu, to je deo Univerziteta Saseks, jedini kompleks univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji je lociran u nacionalnom parku. Okruženi smo šumom i livadama, životinjama, ovde ima zečeva, veverica, lisica, baš živimo u prirodi, a sada se još dodatno ispraznilo. Internacionalni studenti su se svi pokupili i otišli kućama, pa je kampus prazniji nego u vreme božićnih praznika.

Koronavirus je prvo došao u Brajton ovde u Britaniji, onda je i jedan lekar koji radi u bolnici bio zaražen, pa su od samog početka ozbiljno kontrolisali ljude i preduzimali mere. U celoj našoj regiji ovde je najmanji broj zaraženih, iako je virus prvo ovde registrovan. Institucije su dobro reagovale, ali i sami stanovnici grada.

Bilo je dosta panike, još u januaru, jer ovde živi dosta studenata iz kineskih provincija, koje su tada bile u epidemiji. Većina njih su pozivani na testiranja. U Brajtonu je mali broj zaraženih, a trenutno je najugroženiji London, kao i Vels i Škotska.

Naš univerzitet je poslednji uveo onlajn nastavu i to najviše zbog pritiska, jer su ljudi insistirali da se otkaže nastava.

Da li ima straha od epidemije kod građana?

Moje mišljenje je da je ovda dosta panike nastalo kod ljudi koji su trenutno u Brajtonu na studijama ili privremenom radu, jer su počeli da se plaše da će se zatvoriti granice i da neće moći da se vrate kući. U Britaniji nisu zatvorene, ali je na primer Indija delimično zatvorila granice, a ovde ima puno ljudi iz te zemlje, koji su u strahu da ne mogu da se vrate. Jedan broj studenata je otišao kada je odlučeno da se prelazi na onlajn nastavu. Moj univerzitet će do kraja godine imati onlajn nastavu.

Zbog toga se grad dosta ispraznio, prazni su kafići i autobusi, što se ovde inače ne dešava, jer ima puno studenata i turista.

Sada od petka su zatvoreni svi kafići i barovi. Škole su takođe zatvorene od petka. I pre zatvaranja je bilo manje dece u školama, jer su ljudi sami prestali da dovode decu. Ovde većina škola ima tu onlajn platformu za školovanje od kuće, tako da su ljudi iskoristili tu opciju.

Da li su uvedene neke mere u ustanovama i firmama?

Država je pozvala sve penzionisane doktore i medicinske sestre, koji su u mogućnosti da rade, da se jave, što je dosta njih učinilo. Postojeći kapaciteti trenutno nisu dovoljni da se tretiraju svi oboleli i cela ideja je da se ravnomerno vremenski rasporedi da bi zdravstveni sistem mogao da odgovori svima.

Govore da je svaki dan važan, pa pokušavaju da prolongiraju sve i iz ekonomskih razloga. Vlada je objavila da će u nekom procentu da finansira plate radnika. Dešava se i reorganizacija radnika unutar kompanija, pa se povlače ljudi iz različitih grana, na mesta koja su sada potrebnija. Jedan od lanaca je na primer i vlasnik vrtića, ali i supermarketa, pa će višak radnika iz obrazovnih ustanova da prebace u markete, na primer vozače i one koji se bave dostavom . Vlada je  i apelovala da na firme da se što više ljudi angažuje na onlajn prodaji i dostavi.

Škole su ostale otvorene za decu ljudi koje nazivaju „key workers“ (radnici na ključnim pozicijama), a to su oni koji rade u zdravstvu, farmaceutskoj industriji i u marketima.

Državi je prilično važan i taj ekonomski momenat, ja sam na masteru u biznis školi i od početka epidemije, svi pričaju o novoj svetskoj ekonomskoj krizi.

Pratiš li dešavanja u Londonu i u drugim krajevima zemlje?

Tamo je najgore, veliki je grad, sa velikim dnevnim migracijama. Brajton je udaljen sat vremena od Londona i na primer, moj muž radi u Londonu i svaki dan je putovao na posao, pre epidemije. Postoji ogroman broj ljudi, koji na dnevnom nivou procirkulišu kroz London. Prvi zaraženi ljudi iz Brajtona su voženi tamo na lečenje, jer je London veliki i poslovni centar, ali i u tom medicinskom smislu, tako da je i logično što je tamo najgore stanje.

Prijatelji koji su u Londonu su dosta uplašeni, jer je previše međuljudskih interakcija i nesigurnije je nego u manjim mestima, poput Brajtona, gde živimo u prirodi i mnogo smo manje zavisni od gradskog prevoza.

V.Vuksanović

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara