Jovan Simić o društvenim mrežama koje čine okruženje boljim

Foto: Dušan Sandić

Jovan Simić široj javnosti postao je poznat 2014. godine, kada je svoju kolekciju fudbalskih dresova ponudio na humanitarnim aukcijama na kojima se skupljao novac za lečenje jedne devojčice. Akcija je pokrenula mnoge sportiste i javne ličnosti koji su se priključili, slali svoje dresove i doprineli da se prikupi novac za operaciju u Nemačkoj.

Jovan je nakon toga osnovao humanitarnu fondaciju "Zajedno za život", ali je i radio u različitim organizacijama na pozcijama bliskim marketingu i PR-u. U razgovoru za Novu ekonomiju govori o tome na koji način je koristio društvene mreže i kako je to doprinelo da se on i organizacije koje je predstavljao često probiju u domaće medije. 

Prvo pojavljivanje u javnosti imao si kada je počela akcija prodaje tvoje kolekcije dresova u dobrotvorne svrhe. Koliko su društvene mreže uticale da se sve to pokrene? 

Društvene mreže su dosta pomogle, jer sam preko njih započeo svoju akciju. Na taj način se priča prvo širila, pa sam došao i do novinara. Imao sam sreće što sam volontirao na B92 pre toga i tu sam shvatio značaj medija i, na primer, kako se piše saopštenje, pa sam sastavio jedno tim povodom i poslao medijima. Društvene mreže, naročito Tviter su bile jako bitne u celoj priči, Instagram je bio u zamahu i Fejsbuk se koristio dosta, ali su se na Tviteru najbrže širile informacije, pa je i moj fokus bio na toj mreži. Društvene mreže i elektronski mediji su najviše doprineli da ta akcja uspe. 

Čime si se bavio kada je sve to počelo i kako si naučio da koristiš društvene mreže kao neku vrstu alata za dolaženje do šire javnosti i medija?

Tada sam radio u  jednom kineskom restoranu, bio sam menadžer restorana, radio sam sve, od vođenja restorana, nabavke, čak i dostave kada zatreba. Naravno, vodio sam svoje mreže, a ozbiljnije sam počeo da se bavim time sa fondacijom "Zajedno za život", koju sam nešto kasnije pokrenuo. To je bila jedna sportska priča i stalno smo pravili humanitarne akcije, humanitarne utakmice.

Društvene mreže su nam bile drugačije od ostalih organizacija i glavna platforma za komunikaciju. To nije bila samo fondacija, imali smo i mečeve, različite vrste akcija i tu sam počeo da upoznajem neke nove alate, da koristim mreže na drugačiji način, da gledam kako se to radi u fudbalskim klubovima, pogotovu engleskoj Premijer ligi. Tada mi se javila želja da se oprobam u pravom fudbalskom klubu, jer sve što sam do tada radio je bio neki miks marketinga, PR-a, humanitarnog rada... Prošao sam ceo sistem u jednom projektu, od PR-a, preko društvenih mreža, marketinga, projekt menadžmenta, operativca, sve što može da se desi u jednom projektu ja sam radio i želeo sam da to probam u pravom fudbalskom klubu. Fudbalski klub Voždovac mi se činio kao najbolja sredina za to, jer smo već sarađivali kroz neke humanitarne akcije. 

U jednom trenutku je na Tviteru nalog Fudbalskog kluba Voždovac postao hit, a kako je izgledao početak te saradnje? 

Njima sam se sam javio, predstavio se i poslao im čitav plan marketinga, kako mislim da treba da se radi. Njima se svideo moj plan, pa su me pozvali na sastanak i tamo sam rekao da bi akcenat bio na društvenim mrežama, jer je to najjeftiniji vid promocije, samo je trebao dobar i autentičan sadržaj, koji sam znao da mogu da napravim.

Žao mi je što se ljudi fokusiraju samo na Tviter kada čuju Voždovac, ali to nije bio samo Tviter, već i druge mreže. Taj profil, pored toga što je često bio humorističan, što je način da se privuku ljudi, takođe je bio i najpotpuniji sa informacijama, svaki dan su praćeni treninzi kroz slike i klipove. Služio sam se intresantnim grafikama za startne postave, koje sam uveo u srpski fudbal, a koje danas mnogi koriste.

Instagram Voždovca je bio na nivou nekog premijerligaša, storiji su bili intresantniji od drugih, ljudi koji su pratili su bili oduševljeni. Jedini problem koji je postojao je mala baza pratilaca. Da se to sve dešavalo u Partizanu ili Crvenoj zvezdi sigurno bi bilo prepoznato i u FIFI ili UEFI. 

Koliko si učio o alatima i uopšte o globalnim trendovima na društvenim mrežama? 

Svakodnevno sam učio, pratio i strane klubove, pokušavao da stupim u kontakt sa ljudima koji se bave time u inostranstvu. Sviđalo mi se kako to radi Vulverhempton, čak sam planirao i da odem tamo pre korone. Bio sam gladan informacija o tome šta se dešava napolju. Društvene mreže su nešto gde moraš da se usavršavaš ne samo svakog dana, već svakakg sata, tako da je to dinamičan posao, koji moraš da voliš. Jedan od razloga uspešnog rada u Voždovcu je i to što sam praktično živeo na stadionu, po ceo dan sam bio tamo. Kada je utakmica u 8 časova uveče, ja dođem u 8 ujutru na stadion pa pravim planove, montiram klipove, snimam najave. Mora čovek da bude zainteresovan za to i da živi tu priču. 

Nedavno si osnovao i FK Miljakovac, što je takođe dosta medijski propraćeno? 

Miljakovac je moja davnašnja ideja, za koju nisam ranije imao vremena. Sećam se da sam bio na Zlatiboru tada i rešio da pustim post na društvene mreže da vidim kako će ljudi da reaguju. To je odlično prošlo pa sam rešio da napravimo prvi trening, ali da ne bude običan već da vode profesionalci. Vodio ga je stručni štab iz Voždovca. Cela zamisao je bila da bude humanitarni fudbalski klub i da doprinosi lokalnoj zajednici.

Imali smo prve humanitarne akcije i klub je došao u fokus javnosti. Ideja je da dižemo svest o fer pleju, o viteštvu u sportu, o kulturi u sportu i opet je sve u početku krenulo preko društvenih mreža, tu sam ponovo upotrebio Tviter i ostale mreže da se stavi cela priča u fokus, pa su mreže opet bile veliki deo svega što se dešava u Mljakovcu. To je i dalje najjeftiniji i najbrži način da se ljudi informišu i da se dobro zabave. 

Može li se reći da je to što radiš na društvenim mrežama kombinacija nekih stečenih znanja i alata ili je presudna kreativnost, originalne ideje?

Ja sam polivalentan ili fudbalskim rečnikom mogu da igram na više pozicija u timu i imam taj neki osećaj za dobar štos. To je ono što umem da iskoristim i da namirišem situaciju kada treba nešto da se plasira u medije i kada je najboji momenat. Trudem se da to koristim za neke stvari koje su pristojne i normalne i koje čine moje okruženje boljim. 

Na sajtu FK Miljakovac imate linkove ka tekstovima iz medija, kako dolazi do zastupljenosti u medjima i prelaska sa mreža na taj neki zvanični vid komunikacije sa javnošću?

Nekada se mediji jave i sami, ali ja o svakoj aktivnosti sastavljam i šaljem saopštenja koji oni kasnije objave, ako im je intresantno. Klub se u tom smislu ponaša kao superligaški klub (klub iz prve lige Srbije) u tom odnosu sa medijima, šaljemo saopštenja za javnost i kada je u pitanju komunikacija sa javnošću ona je veća nego kod pojedinih superligaša, iako nismo u sistemu takmičenja, možda ćemo da se prijavimo od naredne godine, još razmišljamo o tome. 

Šta bi preporučio nekome ko se bavi društvenim mrežama ili želi da pokrene nešto slično? 

Ja sam pratio trendove i to gledao da nadogradim nekim svojim idejama. Nisam kopirao druge naloge, ali mi je bilo bitno šta drugi rade, naročito u svetu i trudio se da uradim bolje. Kada je fudbal u pitanju, najviše sam pratio engleske klubove, volim njihov fudbal i marketing u fudbalu, tako da sam dosta toga što se tiče društvenih mreža učio od njih.

Danas moraju da se prate trendovi da bi uopšte moglo da se funkcioniše, naročito kada se baviš poslom od koga zarađuješ i želiš da budeš bolji od ostalih. Ko danas nije spreman da napreduje i da bude bolji nego što je bio juče od samog sebe, taj neće uspeti. 

FK Voždovac je imao i TikTok koji je jedna od najbrže rastućih mreža danas, kada si se sa tim susreo i kako si došao na ideju da uvedeš i tu mrežu? 

Nedavno sam čitao intevju čoveka, koji je glavni za društvene mreže u Mančester junajtedu gde je naveo da je novina to što je Mančester uveo TikTok u oktobru 2020. godine. FK Voždovac je otvorio TikTok 26. oktobra 2019. godine, znači godinu dana pre Mančestera. Nije puno klubova imalo tu mrežu pre godinu dana, a ja sam to video kao jednu priču koja je rastuća i nešto veliko, prvi put posle Instagrama.

Što više opcija ti daje mreža, a TikTok zaista daje puno opcija, to je veća šansa da ljudi pokažu koliko su kreativni i u dobrom i u lošem smislu. Na TikTok-u zaista ima ludo kreativnih stvari, koje su fenomenalne i pojedinci koriste TikTok onako kao što bi i trebalo. Slično je to kao i sa Jutjubom gde postoje jutjuberi koji su na meti prozivki, često i opravdano, jer ima tu raznih budalaština, ali postoji jedan momak koji, na primer, vodi kanal Ozbiljne Teme i koji radi sjajan posao. On recimo Jutjub koristi u edukativne svrhe. 

Što se TikTok-a tiče, to nije budućnost, čak ni sadašnjost, već prošlost, nešto što se već desilo i ljudi treba to da što pre shvate i iskoriste sve što ta platforma nudi. 

Nedavno si se pojavio i u reklami za Jelen pivo, kako je došlo do toga? 

Oni su me pozvali još letos i rekli da rade kampanju u kojoj žele da pokažu da je moguće početi od nule, što se pokazalo i u Bjelinoj (Dragan Bjelogrlić) reklami gde je prikazan njegov put od prvih uloga, pa do filmova i serija koje radi danas. Tu je prikazan i taj moj put od kineskog restorana, preko uspešne akcije sa dresovima, pokretanja fondacije, pa do danas, tako da mi se svideo taj projekat i saradnja sa Bjelogrlićem i tako sam prihvatio. Zahvalan sam što su prepoznali moju priču kao nešto što može da motiviše druge. 

Postoji i jedan dokmentarni film, koji je napravljen o tebi i Nađi, devojčici za koju si organizovao tu prvu humanitarnu akciju prodaje dresova...

Film "Mora da ovo nije sve" koji je radio Uroš Maksimović je nešto najčarobnije što se desilo nakon te prodaje dresova i opisano je celo to iskustvo. Uroš me je pozvao sa namerom da to bude klip od deset minuta sa željem da se zabeleži i ne zaboravi ta akcija, a došli smo do dugometražog dokumentarnog filma od sat i 15 minuta.

Snimanje smo počeli u Frajburgu, gde se Nađa lečila, a posle smo je, nakon uspešne operacije, dočekali i ovde u Srbiji i sve je to snimljeno. Taj film je imao svoju premijeru pre tačno pet godina i to mi je jedno od najlepših iskustva, od prvog dana snimanja u Frajburgu do premijere u Sava centru. Mislim da taj film nije ispričao celu priču i nije završio misiju, jer se nije prikazivao na televiziji, a nadam se da će se i to dogoditi. Do sada je film videlo 200.000 ljudi na Jutjubu, ali mislim da je to malo, ne zbog mene, već zbog jake poruke koju film šalje. 

Deluješ kao neko ko ima mnogo ideja, šta sledeće planiraš? 

Trenutno ne razmišljam ni o čemu, sem da sa porodicom provedem praznike, a onda ću da vidim šta dalje. Trenutno sam u stanju hibernacije. Humanitarac ću ostati celog života, videćemo šta će biti sa fondacijom koju sam osnovao, a trenutno radimo sa FK Miljakovac humanitarne akcije. Menjaju se forme, ali suština ostaje ista. Humanitarnom radu dugujem sve što mi se lepo desilo u životu i to je nešto u čemu moram da ostanem, koliko god mi životne prilike to dozvoljavaju.  

Vojislav Vuksanović

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.