Dr Svetozar Rajak, profesor međunarodne istorije na LSE London

Mnogi bi pomogli Srbiji kad bi im se dozvolilo

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Nevena Kostadinović

  • 0

EU nije jedina opcija i pitanje je da li je i najbolja za Srbiju. Ovo pogotovo ako je očigledno da Srbija za sledećih barem 15 godina najverovatnije neće pristupiti EU  – to je vremenski skoro jedna generacija. Da li to znači da će Srbija, čekajući, imati još jednu, koju po redu, izgubljenu generaciju? Koliko jedna mala, potpuno izrabljena, opljačkana i osiromašena zemlja može sebi da priušti izgubljenih generacija?

 

Raznolikost partija koje su zastupljene u novom sazivu Evropskog parlamenta i suočavanje sa izazovima sadašnjice znače i teži dolazak do nužnih kompromisa koji osiguravaju kontinuitet Evropske unije u obliku u kome sada postoji, ocenjuje za „Novu ekonomiju" Svetozar Rajak, profesor međunarodne istorije na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics and Political Sciences). Iako EU s više brzina izgleda privlačno kao najbrži lek za evidentne boljke sistema, to bi istovremeno značilo udaljavanje od koncepta jedinstvene Evrope, navodi profesor Rajak.

Na pitanje da li će novi odnos snaga unutar EU značiti i promenu politike prema Srbiji, profesor Rajak kaže da Brisel već duže vreme prema Srbiji vodi politiku „dugog štapa" i da ta politika može da traje unedogled, bez ikakve obaveze prijema u punopravno članstvo, jer suočena sa sopstvenim problemima oko Bregzita i unutrašnjeg uređenja, EU nema ni vremena, ni apetita da se bavi proširenjem, niti oko toga postoji saglasnost članica. Kako Srbija, prema njegovim rečima, neće pristupiti Evropskoj uniji verovatno u sledećih 15 godina, profesor Rajak smatra da bi selektivna primena evropskih zakona omogućila da sistem u Srbiji funkcioniše kao sistem jedne članice EU, a da pri tome ima slobodu manevrisanja u izradi ekonomske strategije i vođenju spoljne politike u sopstvenom interesu. Spas leži u mladim i obrazovnim ljudima, kojih Srbija ima.

Posle izbora Borisa Džonsona za novog premijera, britanski pristup Evropskoj uniji se još više menja. Džonson je najavio da će sprovesti Brezgit do 31. oktobra i da će učiniti sve da iskoristi prednosti koje izlazak iz EU donosi. Kako tumačite izbor konzervativaca posle Tereze Mej i koje bi to bile prednosti izlaska Velike Britanije iz EU?

Jedan od glavnih razloga nestabilnosti vlade Džona Mejdžora, sredinom 1990-ih godina, upravo su bili stalni sukobi i podele unutar njegove Konzervativne stranke oko pitanja ostanka u EU. Dolazak Borisa Džonsona na čelo konzervativaca, a time i na mesto premijera, nije izazvao promenu raspoloženja stranke, već je bio rezultat snažne podrške većine njenih članova izlasku iz EU 31. oktobra, po svaku cenu, sa dogovorom ili bez njega. Sredinom juna, YouGov anketa među članovima Konzervativne stranke koji su tih nedelja birali svog novog lidera, pokazala je da bi skoro dve trećine glasalo za Bregzit bez dogovora sa EU, čak i ako bi to dovelo do izlaska Škotske ili Severne Irske iz Ujedinjenog Kraljevstva, ili imalo izuzetno teške posledice po britansku ekonomiju. Pre tri godine, kada je Tereza Mej izabrana za šefa Konzervativaca i premijera, Džonson nije uživao veliku podršku svoje stranke. Prilikom ovih izbora on je bio apsolutni favorit i za njega je glasalo više od dve trećine članova. To govori do koje mere je došlo do polarizacije britanskog društva i radikalizacije onih koji podržavaju Bregzit. Džonson se, sa svojom demagoškom i 'tvrdom' retorikom, nametnuo kao njihov logičan izbor. Kada pominjete pogodnosti nakon Bregzita koje Džonson najavljuje, pretpostavljam da pre svega mislite na mogući trgovinski sporazum sa SAD. Istina, pored članova sadašnjeg kabineta koji o tome govore kao o izvesnosti, i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je to najavio prilikom svoje nedavne posete Londonu. Mnogi među analitičarima su, međutim, skeptični. Oni smatraju da Britanija, pod prinudom hitnog traženja alternative EU, a imajući u vidu i dosadašnju istoriju trgovinskih sporazuma koje je administracija predsednika Trampa potpisala sa drugim zemljama, ne može obezbediti po sebe povoljan sporazum, ili bar ne u nekom kratkom roku.

Koji su to mogući scenariji do 31. oktobra?

Razvoj događanja na političkoj sceni Britanije nakon referenduma 2016, a pogotovo u poslednjih devet meseci, ispunjen je neočekivanim političkim obrtima i čak presedanima. Analitičari političkih prilika u Britaniji sugerišu više scenarija, uz ogradu da su to ipak nagađanja i da su neočekivani obrti lako mogući. Po mišljenu jednog broja njih, Džonson bi mogao zakazati vanredne izbore pre 31. oktobra u nadi da će obezbediti takvu većinu u parlamentu koja bi podržala Bregzit i bez dogovora sa Briselom. Sugeriše se i alternativna procena da bi Džonson mogao tražiti od kraljice da suspenduje parlament na određeno vreme i time omogući sadašnjoj vladi da izvede Britaniju iz EU 31. oktobra bez potrebe da za to traži odobrenje parlamenta. Drugi predviđaju da bi krajem avgusta ili početkom septembra moglo doći do izglasavanja nepoverenja Džonsonovoj vladi u parlamentu, uz pomoć nekoliko konzervativnih poslanika koji ne žele Bregzit bez dogovora. Džonson u ovom trenutku ima većinu od samo jednog poslanika. Po tom scenariju, usledilo bi imenovanje privremenog premijera i koalicionog, tehničkog kabineta, odlaganje Bregzita i nastavak pregovora sa Briselom. Bilo kakav dogovor sa EU koji bi usledio, kao i opcija ostanka u EU, bili bi predmet novog javnog referenduma. Jedan broj analitičara ne isključuje ni dogovor Džonsona i Brisela u poslednjem trenutku uz dovoljno izmena u sporazumu koji je Tereza Mej potpisala sa EU. To bi omogućilo premijeru da dobije podršku kako većine u parlamentu, tako i onog dela javnog mnjenja koje želi izlazak 31. oktobra po svaku cenu. Oni koji razmišljaju o ovakvom scenariju baziraju svoju procenu na tome da ni Briselu ni Džonsonu ne odgovara 'neuređeni' Bregzit. Postoji i niz drugih nagađanja.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju
pošaljite komentar

Nema komentara