Kolumna Biljane Stepanović

Sve obrnuto

  • Broj 12, jul-avgust 2014.

  • Biljana Stepanović

  • 0

Serija koja se povremeno pretvara u sapunicu, nastavlja se. Svakog dana imamo nove medijske senzacije kojima se bavimo, pa ne stižemo da se posvetimo stvarima od kojih se (sve lošije) živi. Nema potrebe sada ponavljati priče o bananama, papajama, splavovima, zaverama, poligrafima i smenama. Tim stvarima se, inače, bavi svaka država na svetu, ali to obično rade nadležne i obučene službe, u tišini i podalje od javnosti, a velikim pehom verovatno se smatra kad nešto od toga procuri u javnost.

Kod nas je sve obrnuto. Građanima se dramatično i iznenada saopštava da u gradu neometano živi jedan veliki narko-bos, koga niko ne sme da uhapsi. Premijer to objavi, time javno demonstrira  sopstvenu hrabrost, lice optuženo da je narko-bos odmah pobegne, a onda MUP formira radnu grupu da se tim slučajem bavi. Samo što je „slučaj" sad van njihovog domašaja, a do juče im je živeo „ispred nosa".
Tako ovo izuzetno ozbiljno pitanje postane krajnje neozbiljno. Teoretičari zavere sigurno misle da neko namerno tako radi da bi, u stvari, zaštitio narko-bosa. Ovi koji nisu teoretičari zavere, verovatno smatraju da se opet demonstrira nekompetencija, želja za eksponiranjem, nepromišljenost i čak diletantsko vođenje državnih poslova. Šta je od ovoga u pitanju, nećemo spekulisati, nismo stručni.
Ili drugi slučaj, koji ozbiljni ljudi smatraju suštinski i strateški najbitnijim za razvoj jedne države: pitanje lažnih ili nepostojećih doktorata, lažnih fakulteta, ali i lažnog morala tim povodom. Svi smo se sručili na već famoznog „Miću Megatrenda", zgražavamo se nad činjenicom da on, zamislite, uopšte nema doktorat na prestižnom engleskom LSE-u. Komisija za akreditaciju se pravi nevešta, ministar obrazovanja se uopšte ne snalazi kako da se postavi u ovoj priči, mada je njemu sigurno sve jasno, svi „doktorandi" na tom i sličnim fakultetima ćute moleći boga da se neko ne seti njihovog naučnog rada, a  svi mi koji prisustvujemo konačnom objavljivanju onoga što znamo svih ovih godina, sad smo  zgranuti. Megatrend (koji nije jedini) služio je da se dobije diploma po ubrzanoj i olakšanoj proceduri, za one koji žele da je imaju a ne žele baš stvarno da uče. Čast izuzecima. 
Ovo je, zapravo, najvažnije pitanje za opstanak jedne nacije i to nije preterivanje. Jer ako imate ljude koji su zaista obrazovani, a ne one koji nisu ali imaju diplomu pa se prave da jesu, onda ima ko da vodi i privredu i državu, ima dovoljno znanja i pameti da oceni šta je za njega dobro, šta tačno od vlasti očekuje i da je na izborima za to kazni ili nagradi. Prosvećen i obrazovan čovek mnogo teže naseda na manipulacije, takozvane „spinove", mnogo bolje razume i procenjuje šta se zaista dešava u odnosu na ono što se plasira. Ako je svoje znanje i diplomu pošteno stekao, on onda ima dovoljno intelektualnog poštenja da ne podvaljuje, ali i samopouzdanja jer zna da uvek ima izbor. Jer ima svoje znanje. I obrnuto.
Zato pametne zemlje, koje razmišljaju strateški, veoma  drže do svojih škola, naročito visokih. I zato je najteže upisati se na najbolje svetske (mahom privatne) univerzitete. To što neko ima novca, samo znači da će moći da plati školarinu ako prethodno zadovolji uslove pa bude primljen. Oni najbolji, a bez novca, dobiju stipendiju, jer i fakulteti žele da privuku najbolji „materijal". Dakle, sve obrnuto od nas. Ako uporedimo rezultate, može se reći da oni nisu ludi. Ti ljudi će kasnije biti spremni da kompetentno vode institucije, kompanije, države. Biće elita.
A kad je ovako kao kod nas, onda neuki narod „guta" sve što mu se servira, ovi sa, hm, diskutabilnim diplomama prave se da znaju šta rade tu-gde-su-se-uvalili, a čuveni strani investitori gledaju šta se dešava i drže se podalje od nas. Teoretičari zavere opet bi rekli – puštaju nas da se sami urušimo do dna, a onda će doći da nam daju skupe kredite i jeftino kupe ono što je još ostalo, a donosi profit. Da li treba na tome da im zameramo?

pošaljite komentar

Nema komentara