Kolumna Dušana Pavlovića

Čekaju nas nove sporne privatizacije

  • Broj 19, april 2015.

  • Dr Dušan Pavlović

  • 0

Svi se sećamo 24 sporne privatizacije. Nedavno je saopšteno da su radne grupe koje su istraživale ove privatizacije raspuštene. Nekoliko desetina ljudi je uhapšeno, ali nijedan od njih nije dobio presudu. Ceo proces je obustavljen bez završnice. O njemu više niko ne govori.


Da li smo nešto naučili iz dosadašnje privatizacije? Da smo to želeli, procesi bi bili dovedeni do kraja, a ključne problematične odredbe zakona o privatizaciji bi se izmenile. Kako je uopšte došlo do 24 sporne privatizacije i šta smo mogli da promenimo?

Najveći problem predstavlja forma finansijskih izveštaja društvenih preduzeća koja treba da se prodaju. Finansijski izveštaji su zbirni izveštaji. U njima se vidi samo zbir, ali ne i šta u njega ulazi. Recimo, stavka nekretnine pokazuje kolika je ukupna vrednost nekretnina u datom preduzeću, ali ne pokazuje koliko nekretnina ima i koliko svaka pojedinačno vredi. Stavka dugovanja pokazuje koliki su vam dugovi, ali ne pokazuje kome dugujete, ili ko je vama dužan. Isto tako, bilans ne pokazuje vrednost zemljišta na kome preduzeće leži.

Procena vrednosti imovine je takođe bila problematična. Međunarodni računovodstveni standardi predviđaju dva metoda vrednovanja imovine: knjigovodstvena vrednost i fer tržišna vrednost. Standardi vam dozvoljavaju da upotrebite koji želite, pretpostavljajući da ćete upotrebiti onaj metod koji daje veću vrednost imovine. Ali tvorci međunarodnih standarda nisu računali sa privatizacijom u Srbiji: tamo su računovođe obračunavale imovinu po metodu koji daje nižu vrednost.

Kako vidimo, finansijski izveštaji nisu verno odslikavali vrednost preduzeća.
Da bi se do toga došlo, neophodno je da se uradi finansijska analiza koja bi trebalo da pokaže od čega se sastoji svaka stavka kada je zbir "rastavi na sastavne delove”. Umesto da insistira na tome da se finansijski izveštaji dovedu u red pre prodaje, država (Ministarstvo privrede, agencija za privatizaciju) je namerno ova preduzeća prodavala u haotičnom stanju – prepuna dugova, sa nejasnim obavezama i neidentifikovanom imovinom.



Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara