Jošijuki Sankai, vlasnik kompanije Cyberdyne

Čovek koji pomera granice

  • Broj 25, novembar 2015

  • Ana Krajnc

  • 0

Od dečaka koji je eksperimentisao sa strujom do izumitelja kiborga, Jošijuki Sankai uplovio je i u preduzetničke vode osnivanjem kompanije Cyberdyne, koja ga je u martu prošle godine lansirala u prvih 50 najbogatijih ljudi u Japanu sa bogatstvom procenjenim na 1,1 milijardu dolara



Jošijuki Sankai, jedan od vodećih inovatora u svetu robotike, osnivač je i direktor kompanije Cyberdyne koja se bavi medicinskom robotikom. Prvi robot na kome je, kao profesor i istraživač na Univerzitetu u Tsukubi, radio dvadeset godina, bilo je robotsko odelo HAL (Hybrid Assistive Limb). HAL ima mehaničke ruke i noge koje preuzimaju funkcije kada prirodne otkažu zbog starosti, bolesti ili povreda. Ljudi mogu da ga nose na jednoj ili obe noge, a može da pomaže i kod podizanja teškog tereta, bili to pacijenti u bolnici ili kutije u fabrici. U Japanu, kompanija danas iznajmljuje robotska odela bolnicama i staračkim domovima, a stigla su i u neke evropske zemlje. Prema pisanju magazina Forbes, oko 470 odela se trenutno koristi u svetu. Iako je prošlo gotovo deset godina od predstavljanja njegovog izuma javnosti, dostupan je samo bogatijem svetu, jer svaki košta oko 150.000 dolara. Sankai trenutno, kako pišu japanski mediji, radi na okretnijem i isplatljivijem modelu koji će moći da pomogne većem broju ljudi da povrate mobilnost.

"Nadam se da će robotska odela uskoro biti tretirana kao naočare. Naočare su ranije bile samo naprave koje omogućavaju ljudima sa slabim vidom da stvari vide bolje, a danas su modni detalj. Nadam se da će postati deo života ljudi u toj meri da će zaboraviti da ih imaju na sebi", rekao je Sankai u intervjuu za japanski magazin Japan Times.


Ja, robot


Kao dete, Sankai je bio fasciniran naukom, posebno nakon što je u trećem razredu osnovne škole pročitao naučnofantastičnu knjigu Isaka Asimova "Ja, robot". 
"Tada sam odlučio da želim da postanem istraživač i naučnik koji će praviti robote", rekao je on u intervjuu za magazin Forbes. 

Kad se kao mali dečak igrao sa svojim igračkama i neka se slučajno, a kasnije i namerno, polomi, udove je zamenjivao šrafcigerima, viljuškama i kašikama. Njegovi roditelji bili su, kako navodi magazin Success story, puni razumevanja i podrške za njegove naučne eksperimente, ali ne i Jošijukova baka. Kada ga je uhvatila kako suvim ledom hladi zlatne ribice da bi video u kom trenutku krv prestaje da im teče, kao i koliko dugo mogu da budu zaleđene da bi opet oživele, dobio je ozbiljnu grdnju. 

Iako su njegovi dečiji eksperimenti bili ponekad surovi, kad je počeo da se bavi robotikom odlučio je da se čvrsto drži prvog od tri zakona robotike Isaka Asimova: robot ne sme da povredi ljudska bića.

Sa kreiranjem robotskog odela HAL uneo je revoluciju u tu oblast. Robot, naime, koristi male motore koji se napajaju iz punjivih baterija. Kada senzor prikačen na kožu oseti električne impulse iz mozga o predstojećem pokretu, motori pomažu udovima da se pomeraju. Ranije generacije takvih mehaničkih pomagala reagovali su na pokret osobe. 
Smatrao je da problem sa kojim se Japan suočava - brzo starenje i smanjivanje populacije i galopirajući rast medicinskih troškova i troškova nege starih ljudi, ne može da bude rešen isključivo državnom politikom i da je potrebno uključiti snagu tržišta. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara