Stav

Šta će biti sa Evropskom unijom

  • Broj 34, oktobar 2016.

  • Bogdan Petrović

  • 0

Eskalacija krize u Italiji i Španiji, kao  i „proboj" migranata iz Turske (ne treba zanemariti ni samo primirenu finansijsku krizu u Grčkoj), mogu dovesti do ozbiljnih problema u funkcionisanju EU. Situacija se može samo iskomplikovati posle izbora u Nemačkoj i Francuskoj, gde u slučaju uspeha antisistemskih stranaka sledeće godine, može doći i do političke paralize u tim državama

Referendumsko izjašnjavanje birača u Velikoj Britaniji izazvalo je pravi šok za britansku, ali i za evropsku elitu. Birači su pokazali rezignaciju i otpor prema elitama koje su mahom bile za ostanak Britanije u EU. 

Potpuno neočekivan ishod referenduma britansku vladu je zatekao u nezavidnoj situaciji pošto se ispostavilo da ne postoji nikakav plan za istupanje iz EU. Posle ostavke premijera Kamerona i izbora nove vlade, Britanci se još ne izjašnjavaju ni kada će pokrenuti formalnu proceduru za izlazak iz EU (aktiviranje člana 50).  

Da bi se sanirale posledice šoka koje je izazvalo izjašnjavanje za „bregzit", usledio je neformalni samit lidera EU u Bratislavi koji je održan 16. septembra bez pozivanja Velike Britanije. Ideja organizatora i pre svega kancelarke Merkel bila je da se manifestuje jedinstvo ostalih članica Unije pred novim izazovima (da je bio formalni, morali bi zvati i Britance). 

Samit je održan u atmosferi u kojoj je, prvi put u decenijama postojanja, više lidera EU javno upozorilo na mogućnost kolapsa i dezintegracije Unije. Čak je i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u svom obraćaju Evropskom parlamentu naglasio da „nikada pre nije video nacionalne vlade tako oslabljene snagama populizma i paralizovane mogućnostima poraza na narednim izborima".

Ali samit u Bratislavi je, mada brižljivo pripremljen, ipak umesto jedinstva pokazao da zvaničnici EU ne mogu čak ni da kontrolišu izjave pojedinih lidera. Iako je usvojen dokument koji se bavi saradnjom u vojnim pitanjima i deklariše čvršće napore da se zaustavi priliv izbeglica u Evropu, premijeri Italije i Mađarske Mateo Renci i Viktor Orban su odmah kritikovali rezultate skupa kao nezadovoljavajuće. Renci je čak odbio da se pojavi na zajedničkoj pres konferenciji sa francuskim predsednikom i nemačkom kancelarkom.

Usledile su izjave Rencija i Orbana koje su potpuno obesmislile hvalisanje Merkelove i Olanda, kao i Junkera i Donalda Tuska. Renci  ih je praktično torpedovao izjavom da „samit nije bio gubljenje vremena, ali da bi se današnji dokument o migrantima opisao kao korak napred potrebna je mašta”, što je bila direktna aluzija na Merkelovu i Olanda.

Da te izjave nisu bile nimalo slučajne, pokazalo se već narednog dana, kada je Renci nastavio sa napadima, pa je rekao i da „Evropska unija ne može nastaviti sa održavanjem besmislenih samita na kojima se ne donose prave odluke" (što je nesporno tačno). 

U toku jeseni, na nekoliko frontova mogu izbiti veoma ozbiljne krize u „ujedinjenoj Evropi". Italija predstavlja potencijalnu tempiranu bombu iz više razloga, Španija ne uspeva da obuzda veliki fiskalni deficit niti nakon dva kruga izbora ima izgleda da formira vladu, a Turska preti da „propusti" masu migranata ako im se ne ukine vizni režim tokom oktobra.

Italija počinje da predstavlja veliki problem unutar EU

Ponašanje Rencija treba sagledati u kontekstu velikih teškoća koje ima na unutrašnjem planu. Pre svega, to je pitanje (ne)uspeha referenduma za promenu Ustava, koji treba da se održi u toku novembra. 

U nameri da konsoliduje svoju vlast u tradicionalno nestabilnom političkom okruženju, mladi (za italijanske pojmove) premijer Renci odlučio se za ustavnu reformu, koja treba da bude potvrđena na referendumu. Ideja premijera bila je da se najjačoj stranci omogući da ima „stabilnu" većinu (uz drastično smanjenje nadležnosti Senata). Reforma predviđa da lista koja dobije relativnu većinu glasova dobije dodatne mandate, tako da se 40% i više glasova preslikava u 55% mandata u donjem domu. Ako nijedna lista ne dobije 40% glasova, organizovao bi se drugi krug izbora između dve prvoplasirane liste gde bi pobednik dobio 55% mandata.

Kada je referendum najavljen, političke karte premijera Rencija bile su mnogo jače nego danas – pa je čak krajnje samouvereno najavio da će ishod referenduma biti i njegova politička sudbina.

Međutim, na lokalnim izborima koji su održani krajem juna, Rencijevi puleni su pretrpeli niz ponižavajućih poraza. Na primer, gradonačelnica Rima je postala do sada politički anonimna kandidatkinja antisistemskog pokreta „5 zvezda" čiji je osnivač komičar Bepe Grilo. U drugom krugu lokalnih izbora, pokret je pobedio u čak 19 od 20 gradova, pa je to ispao pravi debakl za Rencijevu Demokratsku stranku.



Nastavak teksta možete pročitati u 34. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara