Srbija nazadovala na listi indeksa percepcije korupcije

Bolest velika, terapija pogrešna

  • Broj 17, januar-februar 2014.

  • Marica Vuković

  • 0

O stepenu korupcije u zemlji najviše se sazna kad jedna politička garnitura siđe sa vlasti, a dođe nova, željna kopanja po prljavom vešu prethodnika. Tada su svi pod sumnjom, pišu se prijave i pokreću istrage. Izgleda da se u Srbiji ne bavimo sprečavanjem korupcije, nego stvaranjem privida da se Vlada bori protiv korupcije. Teško je proceniti da li je razlog za to nedostatak političke volje, nedostatak znanja ili sujeta

 
 
U Srbiji se mnogo priča o borbi protiv korupcije, a premalo radi na iskorenjivanju te sistemske bolesti društva, potvrdila je i najnovija lista indeksa percepcije korupcije (CPI) koju svake godine objavljuje Transparensi internešenel. Sa jednim bodom manje i šest mesta niže u odnosu na prošlu godinu, Srbija je pala na 78. mesto te liste na kojoj je 175 zemalja, dobila je ocenu ispod svetskog proseka, kao zemlja sa visoko rasprostranjenom korupcijom. U poređenju sa državama u regionu lošije su rangirane samo Albanija i Bosna i Hercegovina, a slaba je uteha što su sama malo bolju ocenu dobile zemlje EU - Italija, Grčka, Bugarska i Rumunija.
 
Korak unazad koji je Srbija napravila na toj lestvici nije previše zabrinuo premijera Aleksandra Vučića, koji je odmah sudstvo označio kao glavnog krivca što nema napretka u borbi protiv korupcije. On ukazuje da u Srbiji postoji nulta tolerancija na korpciju i da nema zaštićenih, da je broj podignutih optužnica i otkrivenih zloupotreba veći nego ikad, ali da je pravosuđe neefiksano. Sa njim se samo delimično slažu predstavnici organizacije Transparentnost Srbija, koji ukazuju na to da se korupcija javlja tamo gde za to postoji prilika, gde je slaba kontrola i tamo gde je najveći novac, a da je nemoguće postići dobre rezulate u borbi protiv korupcije samo hapšenjem osumnjičenih za zloupotrebe, nego je potrebno praviti vidljive pomake u javnosti rada državnih organa, smanjenju regulatornih i finansijskih intervencija države, jačanju uloge nezavisnih institucija.
 
Deo stručne javnosti upozorava da su građani Srbije postali tolerantni na korupciju i smatraju da je normalno stavljati ginekolozima u džepove koverte sa po nekoliko stotina evra, kupovati satove profesorima, nositi najskuplja pića lekarima, a kafu i druge sitnije poklone šalterskim radnicima. Istraživanje koje je sproveo roditeljski portal Bebac iz Novog Sada među porodiljama, pokazalo je da žene "časte" ginekologe, a ne da im ginekolozi traže mito. Oko 35 odsto ispitanica je priznalo da su "častile" ginekologa i taj postupak ne smatraju oblikom korupcije.
 
Partijsko ugovaranje privatnih poslova sa državom, uzimanje kredita iz banaka zahvaljujući uticajnom političaru, nezakonita isplata provizije za ugovoreni posao, deo su ozbiljnije priče, zbog koje je sve više biznismena i bivših političara u pritvorima, sa neizvesnim epilogom. Taj čvor će najteže da se rasplete, ma koliko zakoni bili dobri i usaglašeni sa praksom u EU, gde bi Srbija želela da se što pre nađe.
 
Slaba je vajda što srpska vlada ima Savet za borbu protiv korupcije kad nijedna vlast do sada nije mnogo marila za nalaze tog tela. Tek posle smrti predsednice Saveta Verice Barać počelo je preispitivanje spornih privatizacija, koje je ona godinama proučavala i upozoravala na brojne nezakonitosti u tim postupcima. Istovremeno, Agencija za borbu protiv korupcije prinuđena je da vodi borbu i protiv napada na nju, koji dolaze upravo iz vlasti, između ostalog i zbog prijava koje piše protiv funkcionera najuticajnijih stranaka. U takvoj situaciji i ne začuđuje što suzbijanje korupcije liči na treniranje sa tegovima na nogama.
 
Iako gotovo svi izveštaji nezavisnih domaćih i međunarodnih organizacija i institucija pokazuju da je u Srbiji visok stepen korupcije, pre svega u pravosuđu, sektoru za izdavanje građevinskih i drugih dozvola, zdravstvu, policiji, kao i da su političke partije generatori korupcije, Evropska unija ipak daje Srbiji pozitivne ocene za sve što vlast radi u borbi protiv korupcije. Po rečima šefa kancelarije EU u Srbiji Majkla Devenporta, kabinet premijera Vučića ima reformski pristup u borbi protiv korupcije, ali je jedino konkretno naveo da je napravljen pravni okvir i usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivača i upozorio da bez rezultata u finansijskim istragama nema efikasne borbe protiv korupcije.



Nastavak teksta možete pročitati u sedamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara