Održivi razvoj energije u Jugoistočnoj Evropi

Briga o zajedničkoj budućnosti

  • Broj 18, mart 2015.

  • Obrad Milošević

  • 0

Sigurnost snabdevanja i očuvanje životne sredine nameću obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost kao prioritete energetske politike regiona i EU



Energetika je tokom poslednjih više od dva veka bila i ostala ključni faktor razvoja većine zemalja i bez obzira na to što se smatralo da će razvojem novih tehnologija potreba za energijom biti sve manja, energetika je i dalje osnovni stub ekonomskog razvoja. Na Drugoj godišnjoj konferenciji posvećenoj održivom razvoju energije u Jugoistočnoj Evropi, koju organizuje Business Info Group pod pokroviteljstvom Centralnoevropske inicijative i uz podršku Elektroprivrede Srbije, moglo se čuti kakva je energetska situacija u ovom regionu, ali i u EU danas, šta su prioriteti i šta nas u budućnosti očekuje.
Osnovni zahtev koji se u celom svetu stavlja pred energetiku, jeste da se obezbedi sigurnost snabdevanja, što je danas posebno izraženo, ali istovremeno i da se u prvi plan stavi zaštita životne sredine, odnosno korišćenje obnovljivih izvora energije, na čemu posebno insistira EU.

Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike i rudarstva, dodao je još jedan zahtev koji se danas sve češće postavlja, a to je da energija ne bude socijalna, već ekonomska kategorija i da se prihvati da ona ima svoju cenu.

Kada se radi o Srbiji, od pristupanja Energetskoj zajednici 2005. godine u naše zakonodavstvo implementiramo direktive EU, što je rezultiralo otvaranjem tržišta električne energije.

„Preostalo je da se pozabavimo više očuvanjem životne sredine, odnosno da primenimo direktivu o velikim ložištima i ove godine počinjemo da je realizujemo, kako bi se smanjila emisija sumpor-dioksida i oksida azota, kao i direktivu o industrijskim emisijama, čiju primenu smo odložili do 2027", rekao je Banjac, dodajući da je Srbija primenila set direktiva o energetskoj efikasnosti i donela akcioni plan sa ciljem da se do 2018. godine ostvare uštede energije od devet odsto.

Prema rečima Petra Đokića, ministra industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, održivi razvoj u najširem smislu je sistem koji obezbeđuje zaštitu životne sredine, ekonomski rast i očuvanje socijalne jednakosti.

„Republika Srpska je donela strategiju razvoja u ovom sektoru do 2030. godine, čime smo nastojali da strateškim planiranjem podstičemo razvoj energetike sa ciljevima obezbeđenja sigurnosti snabdevanja, povećanja efikasnosti proizvodnje, transporta, prenosa, distribucije i potrošnje energije, stvaranje uslova za ulaganje u energetski sektor, podsticanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije", objasnio je Đokić, uz konstataciju da se strategijom predviđa investiranje skoro šest milijardi evra u energetski sektor RS, uglavnom u hidroelektrane i termoelektrane, do 2030. godine.

Regionalna energetska saradnja svakako donosi koristi za sve, a ministar prostornog uređenja Federacije Bosne i Hercegovine Desnica Radivojević naveo je najvažnije: uštede u operativnim troškovima, podršku u interventnim situacijama i smanjivanje troškova nabavke energije.

„Najveći troškovi su u termoelektranama, u kojima je veoma niska efikasnost. Na primer, produktivnost Kolubare je četiri puta veća u odnosu na Kreku. Od 5.000 zaposlenih u tom rudniku, samo je 1.000 rudara, a ostatak je uprava i administrativno osoblje", skrenuo je pažnju Radivojević na probleme koje treba rešiti u BiH. I pored toga, prošle godine je izvezeno 30 odsto proizvodnje električne energije i ostvaren prihod od 171 milion evra po tom osnovu.



Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara