Srbija ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

  • Broj 43, septembar 2017

  • Doc. dr Goran Radosavljević

  • 0

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim medijima smenjivale izjave kojima se tvrdi da Srbija ima „istorijski najveći privredni rast" i da će u narednom periodu imati „najveći privredni rast u Evropi". Međutim, sudeći po rezultatima u prvoj polovini 2017. godine, te izjave ostaće samo političke parole. Kao grom iz vedra neba početkom avgusta Republički zavod za statistiku objavio je vest da je procena rasta BPD Srbije u drugom kvartalu 2017. godine svega 1,3%. Sa druge strane, rast u prvom kvartalu je bio oko 1,2%, a usled loše poljoprivredne sezone i štrajka najvećeg izvoznika (Fijat) ne očekuju se bogzna kakvi rezultati ni u trećem kvartalu. Imajući sve to u vidu, rast u ovoj godini će verovatno biti daleko ispod projektovanih 3%, ali da ne licitiramo. 

Gotovo istovremeno, Eurostat je objavio da je bruto domaći proizvod Evropske unije u drugom kvartalu u proseku porastao 2,2%, dok je u prvom kvartalu taj rast bio 2,1%. Poređenjem ta dva pokazatelja, lako se zaključuje da u prvoj polovini 2017. godine Srbija veoma zaostaje za EU prosekom. Dakle, ne samo da nećemo imati najveći rast BDP u Evropi u 2017. godini, kako to političari najavljuju, već će on biti oko dva puta manji od proseka EU. Slika je još lošija ako pogledamo malo duži period. Naime, Srbija gubi korak sa prosečnim rastom BDP Evropske unije i zemalja regiona još od 2012. godine.

 U periodu od 2007. do 2012. godine jedino je Hrvatska imala rast takav da je zaostajala za prosekom EU. Srbija je 2007. godine imala oko 33% nivoa BDP po glavi stanovnika Evropske unije, a 2012. godine je taj nivo povećan na 37% (isti nivo je bio i 2011. godine). Dakle, sustizao se nekako taj prosek. Međutim, u periodu od 2012. do danas, Srbija se pridružila Hrvatskoj u zaostajanju za nivoom bruto domaćeg proizvoda EU. I dok su se u tom periodu zemlje poput Makedonije (rast sa 34% na 38%), Crne Gore (sa 39% na 42%) ili Rumunije (rast sa 54% na 59%) približavale proseku EU, Srbija se udaljavala i uz Albaniju i Bosnu i Hercegovinu poslata najsiromašnija zemlja Evrope. Drugim rečima, prosečan Srbin je tri puta siromašniji od prosečnog stanovnika EU, a gotovo dva puta siromašniji od prosečnog Rumuna ili Mađara. I dok isti napreduju ka dostizanju proseka nivoa dohotka u EU, Srbija stagnira.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara