Vlada napravila spisak preduzeća koja idu u stečaj

Da li će se radovati samo stečajni upravnici

Sindikat smatra da bi neka od tih preduzeća mogla da budu profitabilna ukoliko bi bila dokapitalizovana i dobila kvalitetan menadžment,  iako nije bilo nikakavih smetnji da se i ranije tim putem traži najbolje rešenje za firme koje imaju teškoće u poslovanju

 
 
U prvu grupu neprivatizovanih preduzeća koja idu u stečaj, Vlada Srbije je odredila 188 firmi na kojima je već katanac, ili ih neće nijedan investitor. Takav spisak je odavno najavljivan, ali je konačno vlast odlučila da više ne održava veštački u životu preduzeća koja proizvode samo gubitke o trošku poreskih obveznika.
 
Stečaj za 188 preduzeća je, kako je kazao ministar privrede Željko Sertić, politička odluka zasnovana na ekonomskoj logici. To je, očekivano, naišlo na otpor sindikata i nekih direktora koji ne žele da izgube tu poziciju i radnike i dalje uveravaju da su se greškom našli u pogrešnom društvu.
 
Iako iz Ministarstva privrede poručuju da neće dozvoliti da se prave rupe na njihovom spisku, pristaju da pregovaraju sa radnicima koji prete blokadama saobraćajnica ako vladina odluka ne bude preispitana. Vreme za takva ubeđivanja je davno isteklo, pogotovo što je zakonska obaveza da se do kraja ove godine završi privatizacija svih društvenih firmi, bilo stečajem ili prodajom kapitala ili imovine. To je i uslov međunarodnih kreditora, među kojima su MMF i Svetska banka, da nastave da Srbiji daju povoljne pozajmice za sprovođenje reformi.   
 
Među preduzećima predviđenim za stečaj su delovi nekadašnjih velikih proizvodnih sistema, poput EI Niš, MIN-a, Ive Lole Ribara, Zorke Šabac, Goše, Zastave, Ineksa, zatim Janko Lisjak, IHP Prahovo, Fabrika ulja iz Kruševca, 21. maj , Prvi maj iz Pirota, Voćarske plantaže PKB Boleč, Progres, veliki broj veterinarskih stanica. U tim preduzećima je zaposleno, što u većini slučajeva ne znači i da imaju posao, oko 5.000 radnika.

Slučaj MIN Lokomotive

 
Savez samostalnih sandikata Srbije, u pokušaju da opravda godinama prikupljane članarine i od radnika koje nije uspeo da zaštiti, zatražio je da se kroz javno-privatno partnerstvo spase jedan broj preduzeća određenih za okončanje privatizacije stečajem. Taj sindikat smatra da bi neka od tih preduzeća mogla da budu profitabilna ukoliko bi bila dokapitalizovana i dobila kvalitetan menadžment,  iako nije bilo nikakavih smetnji da se i ranije tim putem traži najbolje rešenje za firme koje imaju teškoće u poslovanju.
 
Primer preduzeća koje je test za Vladu - da li će biti dosledna u sprovođenju sopstvene odluke je niška MIN Lokomotiva koja se od stečaja brani uveravanjem da je pred potpisivanjem ugovora sa makedonskim železnicama vrednog 5,2 miliona evra. Ta fabrika očekuje od Vlade da joj da garanciju za taj posao koji je dobila na tenderu, ali u Ministarstvu privrede tvrde da neće biti izuzetaka, jer je vreme da se stavi tačka na nešto što je nasleđeno iz prethodnih 15 godina. I Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju, siguran je da je ovog puta država odlučna i da nijedno preduzeće, pa ni MIN Lokomotiva, nije bez razloga u grupi onih koji će uskoro dobiti stečajnog upravnika. Šubara navodi da je vrednost imovine MIN Lokomotive 4,3 miliona evra, a ukupne obaveze firme iznose 13,6 miliona evra. Dodatni argument za stečaj je i što to preduzeće koje zapošljava 247 radnika svake godine pravi gubitak od oko milion evra.



Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

1 komentar

  • milorad

    Jel mozete da napisete nesto o Valjevo putu?