Velika očekivanja od Željka Sertića, petog ministra privrede

Da li je dorastao vrućoj stolici

  • Broj 14, oktobar 2014.

  • Milan Vučković

  • 0

Očekivanja većine privrednika su bila da će ministarstvo preuzeti neko ko ima više iskustva u vođenju velikih preduzeća, ko zna šta znači svaki dan se boriti sa konkurencijom, proizvoditi i obezbeđivati plate radnicima. Zbog toga su i razočarani što je izbor pao na Sertića, koji se ne može pohvaliti bogatim i uspešnim privredničkim iskustvom


 
U poslednje dve godine u Vladi Srbije se promenilo pet ministara privrede, a koliko će poslednji koji je seo u tu vruću stolicu, Željko Sertić, biti uspešan zavisiće od toga da li će sprovoditi sve ono što su odlagali njegovi prethodnici. Izvesno je da je pred njim dugačak spisak problema srpske privrede, kao i velika očekivanja, i da će za sve odluke koje bude donosio morati da ima podršku cele Vlade.

Sertić preuzima resor privrede u godini kad se očekuje recesija od najmanje 0,5 odsto i predstoje teške odluke o završetku privatizacije 502 preduzeća, među kojima je 156 firmi u restrukturiranju, od kojih će veliki broj morati da bude likvidiran ili da ide u stečaj, a bez posla da ostanu desetine hiljada ljudi. Moraće da se bavi i reformom javnih preduzeća, rak-ranom srpske ekonomije, gde je veliki višak zaposlenih, zatim da radi na unapređenju privrednog ambijenta i podsticajima zapošljavanju, uvođenju finansijske discipline i sprečavanju sive ekonomije.

Izbor Sertića za ministra privrede u stručnoj i političkoj javnosti je različito ocenjen, od toga da je, kao dosadašnji predsednik Privredne komore Srbije, pravi čovek na pravom mestu, do toga da će, kao član Srpske napredne stranke, bez naročitog iskustva u privredi, biti samo vojnik partije koji će raditi ono što kaže premijer i lider stranke Aleksandar Vučić. I sam Vučić je priznao da mu je bilo teško da se odluči koga da kandiduje da vodi resor privrede, a odluku da to bude Sertić obrazložio je rečima da se radi o vrednom i posvećenom čoveku, koga građani neće prepoznati kao marketing majstora.

Očekivanja većine privrednika su bila da će ministarstvo preuzeti neko ko ima više iskustva u vođenju velikih preduzeća, ko zna šta znači svaki dan se boriti sa konkurencijom, proizvoditi i obezbeđivati plate radnicima. Zbog toga su i razočarani što je izbor pao na Sertića koji se ne može pohvaliti bogatim i uspešnim privredničkim iskustvom. Njegova najbolja preporuka je što je bio na čelu Privredne komore Srbije, od marta 2013. godine, tako da bi trebalo da zna u kakvom je stanju privreda.


Mršava biografija


Pre dolaska u Komoru Sertić je bio direktor manje poznatih preduzeća Foreks i Magma, koja su poslednjih godina poslovala sa gubitkom, i suosnivač firme Gotreks u Beču i Gotra u Novom Sadu. Bio je i direktor preduzeća Konrad, koje je 2012. i 2013. imalo gubitke, a pre njegovog izbora za predsednika PKS račun te firme je bio u blokadi 118 dana. U njegovoj biografiji piše da je diplomirao u srednjim godinama na privatnom fakultetu,  poput velikog broja funkcionera Srpske napredne stranke koji su preuzeli važna mesta u državnoj administraciji po dolasku te stranke na vlast. U skupštinskoj raspravi o njegovoj kandidaturu opozicioni lideri su ocenjivali da Sertić nema ni stručne kvalifikacije, niti dovoljan politički autoritet da sprovodi teške odluke koje se od njega očekuju i da će biti samo nova Vučićeva marioneta.
 
Po izboru za ministra privrede, Sertić je izjavio da će se njegova politika zasnivati na tri stuba - stvaranju uslova da postojeća preduzeća bolje rade, podsticanju otvaranja novih firmi i na završetku procesa privatizacije,  ali nije bio voljan da za "Novu ekonomiju” pojasni u kom roku očekuje da će se videti efekti takve politike. Do 20. septembra nije se oglasio ni o broju pristiglih pisama o zainteresovanosti za privatizaciju 502 preduzeća,  za šta je rok bio 15. septembar. Te podatke je željno iščekivalo pre svega oko 55.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, koja su godinama u tom statusu, a  imaju dug od 2,4 milijarde evra i godišnje državu koštaju oko 750 miliona evra. Oni se plaše da će izgubiti radna mesta koja u najvećem broju slučajeva imaju samo na papiru, jer odavno ne rade. Hitno rešavanje sudbine tih preduzeća preporuka je i međunarodnih finansijskih institucija, među kojima je i Svetska banka, koja daje kredite Srbiji za finansiranje budžeta, odnosno socijalnih programa za suvišne radnike.  Prema informacijama "Nove ekonomije”, Vlada planira da, na osnovu pristiglih pisama investitora,  u saradnji sa lokalnim samoupravama nađe rešenje za veliki broj preduzeća u restrukturiranju, a najvažnije će biti da to ne bude gašenje požara, već dugoročan plan.


Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara