Put u Svetu zemlju

Dan kad si najbliže nebu

  • Broj 60, maj 2019.

  • Dragan Milivojević

  • 0

Najživlje je oko Uskrsa i Božića, kada Jerusalim i Vitlejem postaju mete hodočasnika, turista raznih boja i nacija, ali i avanturista, jer svako na svoj način želi da prođe jevanđelskim stazama

Kažu da je put u Jerusalim i Vitlejem  odlazak u zemlju najbližu nebu. Kao i mnogi Srbi u poslednje vreme, krenusmo u hadžiluk, ka Vitlejemu, biblijskoj „kući hleba", mestu Hristovog rođenja, do kojeg je tri mudraca dovela vitlejemska zvezda. I evo najzad i tog puta na kome, kako je zapisao naš proslavljeni pesnik i diplomata iz doba kraljevine Jovan Dučić, „i najveći nevernik postaje vernik" kada krene ka Vitlejemu, gradu u kome je rođeno hrišćanstvo. Crkva Hristovog rođenja podignuta nad biblijskom vitlejemskom pećinom u kojoj ga je Marija donela na svet, posredstvom globalnih medija na Božić „uđe u svaki dom". Dok je bio živ, u ogromnoj bogomolji, jednoj od najstarijih na svetu u kojoj se vrši služba, sedeo je i legendarni palestinski lider Jaser Arafat.

Let iz Temišvara vodi nas na telavivski aerodrom Ben Gurion odakle počinje hodočašće „biblijsklim zapisom", koje su nekada iz Srbije mogli sebi da priušte uglavnom glave bogatih trgovačkih porodica. Izrael, Palestina... vrtlog misli i neraščišćenih teritorija gde počinje jedno, a gde završava drugo... I kako sve to skupa sa stalnim prisustvom rata i umiranja može biti smešteno baš na Svetoj zemlji...

Sve postaje kristalnije s pogledom na Tel Aviv okupan u talasima Sredozemlja. Sletevši na ogroman Ben Gurion aerodrom, krećem ka Jerusalimu, Vitlejemu, Nazaretu, Jerihonu, Galileji, Judejskoj pustinji, Pastirskom polju, Gori Iskušenja, Gori Preobraženja, dolini Amargedon gde se, po Bibliji, Hrist vraća da bi doneo pravdu svetu i pobedio zlo ....

Na prvom koraku ovim parčetom bliskoistočne zemlje susret sa nepreglednim, vijugavim zidovima od sedam i više metara. Pomalo nalik na onaj judejski  Zid plača, bojom uranjaju u okamenjenu biblijsku zlatastu zemlju. Usecaju, čini se, do dnevne sobe, berbernice, škole, magaze... deleći mesta za život Jevreja i Arapa. Protivprirodno, ali očito primamljivo za neke moćnike poput američkog predsednika Donalda Trampa, koji je iz ovih zidina čini mi se crpeo ideju kako da se ogradi od Meksikanaca...

Na Zapadnoj obali, koja je deo palestinske države, kada ne bi bilo zidina i punktova s dugim  cevima, rekli bismo da život teče normalno. Dižu se palate, hoteli... i nebrojeno mnogo auto-servisa. Oko Jerusalima, Vitlejema i dalje, ne vidi se u kršu nijedna fabrika, a gradilišta bezbroj... I dosta đubreta na arapskoj teritoriji i to tik uz zidove koji opasavaju velelepne vile u cveću,  s palmama... Očito da novac ovde odnekud ne „kaplje", već „teče", što su primetili mnogi iz grupe koja je krenula na hodočasni put određen tačkama „biblijske zapovesti".

Vitlejem svakog očara gostoljubivošću i životom koji i sa modernim evropskim obeležjima teče centralnim trgom koji nadvisuje Crkva hristovog rođenja. Gradnju je 326. godine započeo car Konstantin zajedno sa svojom majkom Jelenom na mestu  rođenja Božjeg sina. Konstantin i Jelena ostavili su neizbrisive svevremenske pečate na Svetoj zemlji, ovde u Vitlejemu, a pre svega u Jerusalimu, te ostalim mestima  koja je pohodio Hrist iz Nazareta. Gradnja je završena 333. godine. Hram u Vitlejemu je tada predstavljao jednu od tri najranije crkvene građevine. Značajno ga je obnovio car Justinijan, a kroz vekove trpeo je osvajače i dograđivan utvrdom, tako da je u njega moguće ući samo pognut kroz mala vrata, napravljena da muslimani ne bi na konjima ulazili u njega.

Nastavak teksta možete pročitati u 60. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 
pošaljite komentar

Nema komentara