Greta Tunberg, kandidatkinja za Nobelovu nagradu

Devojčica koja menja svet

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Vesna Vujić

  • 0

Naučnici upozoravaju da je uzrok „pucanja termometra" u povećanoj koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte koji destabilizuje klimu brže nego što su njihova istraživanja govorila. Slike ubrzanog otapanja ledenih grebena na Antarktiku to nedvosmisleno potvrđuju.  A u budućnosti sledi nestanak koralnih grebena, iseljavanje miliona ljudi usled podizanja nivoa mora, pad prinosa u  poljoprivredi...

Šesnaestogodišnja Šveđanka Greta Tunberg je u avgustu prošle godine odlučila da jednog petka ne ode u školu, već da sedne ispred parlamenta. U rukama je držala kartonski transparent na kojem je rukom napisano „Školski štrajk za klimu". Tog dana bila je sama, a već sledećeg petka pridružilo joj se još nekoliko drugova. 

Vest iz Stokholma ubrzo je obišla svet. Njeni vršnjaci su je ozbiljno shvatili i proletos je njih oko dva miliona iz 150 zemalja sveta, u više od hiljadu najvećih gradova, odlučilo da izađe na ulicu i glasno traži akciju za zaustavljanje globalnog otopljavanja. „Petak za budućnost" je postao planetarni ustanak učenika za zaustavljanje promena klime.

„Školovanje nema smisla ako nema budućnosti", upozorila je ova tinejdžerka, smatrajući da donosioci odluka treba da reaguju hitno. Njima se obratila na samitu UN-a o klimi u Poljskoj,  na  Svetskom ekonomskom  forumu u Davosu, u Švajcarskoj, kao i Evropskom parlamentu. Vrlo pažljivo su je slušali i poslanici u nekoliko evropskih nacionalnih skupština, u Austriji, Velikoj Britaniji, Francuskoj. 

Ukazala im je na naučne dokaze i upozorenja koja govore o ubrzanom i pojačanom efektu staklene bašte. Pre svega je reč o prekomernoj emisiji ugljen-dioksida, pogubnoj za atmosferski omotač koji štiti prirodne klimatske uslove za život na Zemlji.

 „Naša kuća je zapaljena. Želim da osetite strah kao što ga ja osećam. Svaki dan. Želim da paničite i da delujete", tim rečima se u januaru Greta Tunberg obratila finansijskoj eliti u Davosu. Rekla je da još ima vremena „da homo sapijens reši najveći izazov pred kojim se ova vrsta našla". Prema njenim rečima, imamo manje od dve godine pre nego što dođemo u situaciju da greške više ne mogu da se isprave.

„Ili ćemo sprečiti da temperatura poraste više od 1,5 stepeni Celzijusa, ili ne. Ili izbegavamo lančanu reakciju uništavanja ekosistema, ili ne. To je crno ili belo. Sada svi imamo izbor: možemo stvoriti transformišuću reakciju, ili nastaviti sa poslovanjem kao i obično i propasti", upozorila je poslovne ljude mirnim, ali otrežnjujućim glasom mlada aktivistkinja.

Ona se pozvala na poslednji izveštaj IPCC, međuvladinog tela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koji je planetarno upalio crvene lampice. Podaci govore da bi čak i zagrevanje od 1,5 stepeni moglo da bude katastrofalno, ali da je nemoguće izbeći ono što nas čeka jer bi to bio civilizacijski „prevrat bez presedana".

Naime, da bi zagrevanje ostalo ispod dva stepena, globalna emisija ugljen-dioksida (oko 40 milijardi tona godišnje) do 2030. trebalo bi da bude prepolovljena, a do 2050. da praktično nestane. To znači u narednih nekoliko godina promenu tehnologije proizvodnje takoreći svega postojećeg: u industriji, infrastrukturi, poljoprivredi, saobraćaju... Svet bez CO2!

Da li su ljudi spremni da se odreknu svojih gedžeta, automobila i svih drugih civilizacijskih udobnosti? Da li uopšte imaju svest da je to pitanje zamene za kiseonik? U ovom trenutku, sve to izgleda kao naučna fantastika. I zato o tome govori Greta Tunberg, podižući glas generacije koja je u strahu da će ostati bez budućnosti.

Mladi koji stasavaju, bez realne moći da promene svet u kome žive, obraćaju se onima koji drže ključeve opstanka. A oni kažu postoje prototipovi uređaja bez ugljen-dioksida, ali je njihova proizvodnja u ovom trenutku skupa.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju
pošaljite komentar

Nema komentara