Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

  • Broj 45, novembar 2017

  • Branislav Krivokapić

  • 0

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje poslodavca. Osim toga, po završetku školovanja poslodavac nije obavezan da ih primi, već može stalno uzimati nove generacije đaka i plaćati ih manje nego što bi ga koštali kao zaposleni

"Ovaj zakon vraća decu u vreme Čarlsa Dikensa. Ako je autorima ovaj pisac nepoznat, preporučujem da pročitaju sva njegova dela da bi videli šta ne sme da se nađe ni u nacrtu”, jedan je od internet komentara Nacrta zakona o dualnom obrazovanju na koji je prigovore podnelo više od 40 nevladinih organizacija i političkih partija. Pod pritiskom javnosti Vlada je korigovala deo spornih odredaba i tako formulisan Predlog prosledila u skupštinsku proceduru. Tako će naši poslanici uskoro odlučivati o predlogu da đaci srednjih stručnih škola imaju obavezu rada kod jednog ili više poslodavaca najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno (u Nacrtu pisalo osam sati dnevno i 35 sati nedeljno), za šta će biti plaćeni najmanje 70 odsto minimalne cene rada (u Nacrtu pisalo 50 odsto) ili 91 dinar po satu, ali samo za ono što se smatra ”produktivnim radom”.

Predlagač (Vlada) tvrdi da će dualno obrazovanje omogućiti prilagođavanje srednjeg stručnog obrazovanja potrebama privrede, smanjivanje stope nezaposlenosti mladih do 25 godina i jačanje konkurentnosti srpske privrede. Đaci neće biti u radnom odnosu, pa samim tim ni novac koji će dobijati neće predstavljati naknadu za rad, već vrstu stipendije-motivacije za učenje i sticanje znanja, koja će im biti neophodna u daljoj karijeri, objasnila je savetnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić. 

Po kojim kriterijumima će deca primati "stipendiju” ako u Predlogu zakona piše da se novčana naknada odnosi samo na "produktivan rad”, a nigde se ne navodi šta se pod tim podrazumeva, ostalo je nejasno. Time je poslodavcima ostavljen prostor da učenicima proizvoljno određuju radne sate, a time i iznos "stipendije”, a deca faktički nemaju kome da se žale ako smatraju da su oštećena. Jer oni nisu radnici, već samo učenici koje ocenjuju "instruktori” zaposleni kod poslodavca i čije znanje proverava komisija. U njoj opet sede "predstavnici poslodavca” koje imenuje Privredna komora, pa je teško verovati da će se buniti protiv onih od čijeg suda im zavisi i iznos "stipendije” i ocene u knjižici. 

Za razliku od predlagača, brojni kritičari Predlog zakona o dualnom obrazovanju ocenjuju kao „sistem prinudnog rada za decu " i "mehanizam za obezbeđivanje sigurnog priliva jeftine radne snage privatnim kompanijama" i pitaju se kako će izgledati dualno obrazovanje dece u Juri i drugim kompanijama poznatim po eksploataciji odraslih ljudi. U svojim primedbama i Agencija za borbu protiv korupcije je istakla da Nacrt zakona o dualnom obrazovanju "ne predviđa obavezu poslodavca da učenicima obezbedi dostojanstvene uslove rada” niti obavezu objavljivanja ugovora o dualnom obrazovanju koje sklapaju škole i poslodavci. 

Procenjujući rizik korupcije Agencija je ocenila da su Nacrtom Privrednoj komori Srbije dodeljena prevelika ovlašćenja, čime se ovoj instituciji "bez odgovarajućeg obrazloženja prepušta značajna uloga u oblasti dualnog obrazovanja”. 

Naime, Nacrtom je predviđeno da PKS ima potpunu autonomiju u proveri ispunjenosti uslova poslodavca da učestvuje u dualnom obrazovanju, izdaje o tome potvrde i vodi Registar poslodavaca kojima je izdata potvrda, kao i da realizuje ispit i izdaje licencu instruktoru koji ocenjuje rad učenika i učestvuje u završnom i maturskom ispitu. Po običaju ignorišući mišljenje savetodavnih tela koja je sama formirala, Vlada nije smanjila nadležnosti PKS, samo je dodala član po kome će nadzor nad poslovima koje u oblasti dualnog obrazovanja obavlja Komora vršiti Ministarstvo prosvete. 



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara