Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

  • Broj 42, jul-avgust 2017

  • Marica Vuković

  • 0

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke, povećava svoju likvidnost, na papiru, i na taj način je sve teže proceniti kada nekom šaljete robu ili isporučujute uslugu da li je on u stanju da to i plati u dogovorenom roku ili ne

Podatak da hrvatski Agrokor duguje najmanje dve milijarde evra svojim dobavljačima pokazuje da ceo region u kojem posluje taj koncern ima istu falinku – niti se poštuju zakoni o rokovima plaćanja, niti nadležne službe kontrolišu njihovu primenu. Da nije tako, možda vlasnik Argokora Ivica Todorić i neki srpski novokomponovani bogataši ne bi dospeli u dužničku krizu i firme im ne bi otišle u stečaj, a njihovi poverioci ostali bez svog novca.

U Srbiji je u 2016. godini prema podacima Agencije za privredne registre prosečan rok plaćanja dobavljačima bio 123 dana, što je duplo duže od zakonom propisanog. Taj sistem kratkoročnog zaduživanja, ali bez plaćanja kamata i na štetu poslovnih partnera, uzrok je i posledica nelikvidnosti velikog dela privrede i iz tog začaranog kruga teško je izaći.

Razlozi takvog stanja su, kako objašnjavaju stručnjaci, hronična ekonomska kriza, nereformisan javni sektor, spori razvoj nove privredne strukture, slabe institucije, tako da i solidni zakoni, poput Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ne mogu da daju rezultat, jer se primenjuju selektivno i neefikasno. Šta vredi zakon, kad trgovci ucenjuju svoje dobavljače da će im robu izbaciti iz polica ili staviti na manje vidljivo mesto, a proizvođači da će prestati da nabavljaju sirovine od onih koji insistiraju na poštovanju rokova plaćanja. Za Todorićeve trgovinske lance u Srbiji radi 150 dobavljača koji na naplatu čekaju i do 210 dana i sa zebnjom prate kako vlast u Hrvatskoj sprovodi "leks Agrokor” i sanira tu kompaniju, jer ne znaju kad će i u kom iznosu naplatiti svoja potraživanja.

Istraživanje "Evropske navike plaćanja”, koje je za potrebe kompanije EOS Matriks na uzorku od 200 menadžera firmi u Srbiji sproveo IPSOS pokazalo je da se u 2016. godini svaki treći račun nije plaćao na vreme, a kada klijenti propuste rok plaćanja, kompanije u proseku moraju da čekaju 50 dana za naplatu, što je daleko najduže u Evropi, gde se čeka 21 dan.

U zemaljama zapadne Evrope na naplatu zakasnelih potraživanja najduže čekaju nemačke kompanije (23 dana), a u istočnoj Evropi grčke (26 dana). Takođe, u Nemačkoj je istovremeno i rok za izmirenje novčanih obaveza od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu, u proseku najkraći od svih posmatranih zemalja i iznosi takođe 23 dana, dok je u Grčkoj taj rok 48 dana, gotovo kao u Srbiji.

Pokazalo se da u Srbiji postoji velika razlika u navikama plaćanje kod privatnih i poslovnih kupaca - pravovremeno plaćanje u sektoru privatnih klijenata je na evropskom nivou, dok je u poslovnom sektoru na najnižem nivou u Evropi. Privatni klijenti u Srbiji imaju rokove plaćanja u danima na nivou istočnoevropskog proseka (30 dana) i drže evropski prosek u izmirivanju svojih obaveza na vreme (79 odsto), a najbolju praksu plaćanja u Evropi pokazuju pri kratkim rokovima plaćanja.

Za razliku od njih, poslovni klijenti imaju skoro najduže rokove plaćanja u Evropi (46 dana), odmah posle Grčke (51 dan). Za samo 12 odsto računa rokovi plaćanja su kraći od 30 dana. Procenat zakasnelih i nenaplativih potraživanja, posmatrano sektorski, najveći je u trgovini, čak 36 odsto. U tom sektoru nakon isteka roka plaćanja poslovni klijenti su u proseku podmirivali potraživanje po računu tek posle 55 dana, dok je u sektoru usluga, ukupno posmatrano, to trajalo 63 dana.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara