Festivalsko-koncertna groznica

Dobro je da kaplje

  • Broj 23, septembar 2015.

  • Nenad Milosavljević

  • 0

Sezona muzičkih festivala i velikih koncerata je na izmaku. Dok posetioci sabiraju utiske, organizatori i država sabiraju zarade od događaja koji u svetu imaju sve veći značaj u turističkoj ponudi



Ukoliko želite da na koncert dovedete ili kako se to stručno kaže, "bukirate” pevačicu Adel, to će vas koštati, zavisno od niza parametara, najmanje 750.000 dolara. Dejvid Geta bi koštao od 150.000 do 200.000, Koldplej i Rijana takođe najmanje 750.000, dok biste za Džastina Bibera, Brusa Springstina ili Džastina Timberlejka morali da izdvojite barem milion dolara. Tako kažu podaci američke buking agencije DegiEntertejnment (DegyEntertainment), uz napomenu da je reč samo o orijentacionim ciframa i da one mogu dosta da se razlikuju od slučaja do slučaja.

Cene mogu varirati i u zavisnosti od toga da li su u pitanju festivalski nastupi ili solo koncerti. Primera radi, Robi Vilijams je nedavno od koncerta na Ušću zaradio cela dva miliona evra, a Madona je 2009. prihodovala tek nekoliko stotina hiljada dolara manje.

Možda deluje da su u pitanju velike sume, ali muzički biznis, naročito onaj veliki, jeste biznis velikih brojki. Od njega korist imaju i izvođači i organizatori i država i najzad publika, od čijeg interesovanja sve i počinje. 


Neuhvatljive cifre

Imajući to u vidu, nije ni čudo što su festivali u našoj zemlji sve brojniji. Već standardni i svetski poznati Exit (Novi Sad) i Sabor trubača (Guča), etablirani BeerFest (Beograd), oporavljena Zaječarska gitarijada i žilavi Nišvil, te sve jači Love Fest u Vrnjačkoj Banji, kao i oni manji koji imaju potencijala (Musicology, BeerGarden...) samo su jedan deo ponude koja je iz godine u godinu sve veća.

Prema procenama samih organizatora, najposećenije manifestacije u Srbiji su Sabor trubača u Guči, BeerFest u Beogradu, Exit u Novom Sadu, Karneval u Vrnjačkoj Banji i Roštiljijada u Leskovcu. Neke od pomenutih manifestacija poseti i do pola miliona gostiju, a prihoduje se od ulaznica, konzumacije hrane i pića, smeštaja, naplate putarina, organizovanih izleta, poseta određenim lokalitetima i raznih drugih usluga i dobara.

Ovakvi događaji su, kako su nam rekli u Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), po svim pokazateljima, sve značajniji kulturno-turistički proizvod u Evropi i svetu. Poslednjih nekoliko godina  zabeležen je rast broja turista čiji je primarni motiv putovanja prisustvo ili učešće na manifestacijama, a ostvareni prihodi od ovakvih manifestacija se značajno reflektuju na povećanje prihoda od turizma u svim zemljama Evrope.

Na pitanje koliki su bar okvirni prihodi naše zemlje od festivalskih i koncertnih dešavanja,  u TOS-u kažu da precizni zvanični podaci o tome  – ne postoje.

„Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije nemaju podatke o broju turista na manifestacijama, ostvarenim prihodima i deviznom prilivu od inostranih turista koji posete manifestacije u Srbiji, kako za sve manifestacije zbirno, tako ni za pojedinačne. Visinu prihoda procenjuje sam organizator, ali ti podaci nisu zvanični", kaže za "Novu ekonomiju" Sandra Vlatković iz TOS-a.

Kako je nedavno saopšteno iz Exita, srpska ekonomija je do sada samo od tog muzičkog festivala inkasirala više od 100 miliona evra, a očekivanja su da će u narednoj deceniji generisati još najmanje toliko.

Ujedno, godišnja zarada srpske turističke privrede od muzičkog festivala u Novom Sadu procenjena je između 10 i 15 miliona evra, a ovi podaci se poklapaju i sa procenama Vlade Srbije, navedeno je u izveštaju nezavisne konsultantske kuće BoozAllenHamilton.

Država, doduše, takođe i dotira Exit, Nišvil i niz drugih sličnih dešavanja. Tako su se iznosi koje dobija, recimo, Exit ranijih godina merili desetinama i stotinama miliona dinara. U 2009. godini Udruženje Exit dobilo je, prema podacima Ministarstva finansija, 187,6 miliona dinara, u 2010. oko 90,6 miliona, a u 2011. 106,3 miliona. U 2014. cifra koju je ova manifestacija dobila iznosila je 4,2 miliona dinara, a ove godine je Exit od države dobio dva miliona. 

Sa druge strane, treba pomenuti i da je jedno od finansijskih istraživanja koje je ranije sprovedeno pokazalo da se državi na svaki tako uloženi dinar vrati sedam do osam dinara. Država, naime, od koncertnih i festivalskih događaja inkasira prihode kroz čitav niz kanala. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara