23 pitanja za Sašu Radulovića

Dosta je subvencija

  • Broj 5, novembar 2013.

  • Vesna Damjanić Branković

  • 0

1.    Prošla su dva i po meseca od kada ste na čelu Ministarstva privrede. Šta vas je negativno iznenadilo?

Problemi su daleko veći nego što su poznati javnosti. Nisu me iznenadili. Znao sam ih i ranije, ali me je zaista negativno iznenadio nivo neodgovornosti. Očekivao sam da postoji neodgovornost, ali da  ovoliko duboko ide, to je bilo teško da pretpostavim.

2.    Jesu li u pravu oni kritičari koji kažu – jedno je kada Saša Radulović bloger piše o rešenjima za srpsku privredu, a drugo kada se kao ministar susretne sa tim problemima?
Ne. I kao bloger sam znao gde su problemi i  sada kao ministar stojim iza onih ideja koje sam govorio ranije i pokušavam da ih sprovedem. Ono što sam govorio kao bloger nije bilo u tome da neko sa strane dođe i da magičnim štapićem odjednom reši naše probleme i stvari promeni. Morate jasno da kažete -  to su problemi  i da krenete da ih rešavate i da kažete koliko će to da traje. Mislim da smo, što se toga tiče, napravili veliku promenu u Mnistarstvu.

3.    Ima li pozitivnih iznenađenja?

Pozitivno je to da, iako predlažemo jako  bolne rezove, postoji značajna podrška  ljudi na skupovima i u javnosti i od mnogih mladih ljudi koji su se odazvali pozivu da nam pomognu u njihovom sprovođenju.

4.    Podrška Aleksandra Vučića, koji vas je predložio za ministra, kolika je?

Za podršku morate da se borite, onim što adite i uspesima koje postižete – da time stičete  podršku. Niko ne može blanko da vam da podršku. Podrška se manifestuje u tome da se na Vladi usvajaju naši zakoni, da se mere poštuju i da Vlada inisistira na  transparentnosti, doslednosti i odgovornosti.  I to je potrebna podrška.
Stalno ističete odgovornost, odnosno neodgovornost. Verujte  da za godinu dana, recimo, javna preduzeća mogu da vode odgovorni direktori. Da se njihova odgovornost podrazumeva, a ne da se postavlja pitanje odgovornosti.
Ili to ili ja neću biti ministar.

5.    Za  godinu dana?
Tako je.

6.    Očekujete li tu otpor? Posebno ističem javna preduzeća zbog njihove dosadašnje uloge podmirivanja stranačkih interesa. 
 
Mi radimo na izmenama Zakona o javnim preduzećima, uvešćemo licenciranje direktora,  uvodimo licenciranje članova Nadzornog odbora. Morate da imate osnovna  znanja da biste mogli da se bavite tim poslom i ući ćemo u postupak pravljenja planova rada tih preduzeća. Mi to moramo da uradimo, inače, nastavićemo da propadamo.

7.    Da li je to deo onog vašeg – "dosta je”, koje je odjeknulo u javnosti. Čega je dosta?
Dosta je neodgovornosti  države, dosta je netransparentnosti,  dosta je nezdrave ekonomije, dosta je perpetuum mobile ekonomije, dosta je subvencija. Moramo na  zdravim osnovama da nastavimo da živimo, moramo odgovorno da  se ponašamo. Našu neodgovornost će plaćati naša deca.

8.    Nakon tog vašeg "dosta je”, pojedini su primetili da se jedino Saša Radulović u Vladi ponaša kao ministar. Kako to razumete?
Ja sam posao shvatio ozbiljno i odgovorno,  ono što Ministarstvo radi  jeste u sklopu opšte politike Vlade, tako da Vlada  stoji iza poteza Ministarstva. Nije potrebo  sada da za svaku odluku koju Ministarstvo donese,  izađe cela Vlada i da kaže – jeste, to je tako! To nije funkcionalno. Mi imamo jasan plan  koji hoćemo da sprovedemo, taj plan je deo politike Vlade  -  insistiraćemo na tome da se novcem poreskih obveznika ozbiljno postupa, insistiraćemo na punoj transparentnosti, na punoj odgovornosti.  Mislim da je ono što smo činili do sada upravo i proizvelo takvo stanje da je vreme da se kaže – dosta je bilo!

9.    Na početku vašeg mandata u rekonstruisanoj Vladi, javnost vas je zapamtila kao ministra koji insistira na ličnim kartama preduzeća. Da li ste konačno dobili potpune lične karte?
Ne, još uvek nismo. Dobili smo gotovo sve lične karte - od 153  preduzeća u restukturiranju, 419 preduzeća koja su u ingerenciji Agencije za privatizaciju i 35 javnih preduzeća.  Sada ćemo da tražimo i lične karte od javnih komunalnih preduzeća, kojih ima oko 600. Od svih tih ličnih karata, samo 50 su potpune.


Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara