Gastronomska (r)evolucija

Ideju je dobila, zamislite, u Hongkongu, tokom jedne od poseta bratu. Prijavila se na vork-šop kantonske kuhinje. Ostalo je bilo kao na filmu – tada još Nevenu, a sada Lalicu i njenu sestričnu, sačekala je mlada Kineskinja na stanici metroa. Povela ih je na, recimo, 37. sprat svoje zgrade, uvela u tipično majušni stan za tamošnje prilike…

Gastronomska (r)evolucija, zahuktana prethodnih par godina, dovela je u naše domove Džejmija Olivera, Entoni Bordejna i druge velikane kuvanja, dok je u jednolične menije unela ogromne promene. Svaka TV stanica je uvela kulinarske emisije, štampani mediji su se okrenuli specijalizovanim dodacima, ta vrsta internet postova postaje sve popularnija.

Ali, blog Hleb i lale je štivo koje pruža više od pukog oblizivanja, on nudi jaku dozu dodatnog štimunga, praveći od kuvanja čist hedonizam. „Najbolja relaksacija mi je da, nakon posla, uđem u svoju kuhinju, natočim čašu belog vina i krenem da seckam“, objašnjava tridesetčetvorogodišnja Nevena Zelunka Cvijetić, prozvana po svom blogu Lalica, jednostavan lanac uzroka i posledica pokretanja ovog vodiča za kreativni užitak. Takođe, kako kaže, „oduvek voli da jede“ i pomera granice isprobanih mirisa i ukusa, skučenih jednim podnebljem. Ne bi vam ta jela isto dvaput, a kamoli delila lonac na radnu sedmicu, čemu zaposlene žene često pribegavaju iz nedostatka vremena i motivacije. I tako stvaraju bazu za predrasudu o kuvanju kao o kulučenju.

„Zato sam i počela da kuvam, zbog takvog stava i ovde prilično skromnog asortimana jela, pa čak i po elitnim restoranima“, razlog je što je krenula da istražuje, prvo po netu, a potom i u praksi. Kuhinja joj je postala mesto kontemplacije, vrsta hrama ili teleporta u daleke krajeve, tradicije pretočene u tanjire.

Kuća u Bačkom Petrovcu

Tu kuhinju, muž Miljan i ona zovu ostrvom, jer se nalazi u centru kuće. Bar dva su jaka razloga to diktirala: to što su kuhinje uvek stecište najveće gužve na žurkama, a u „normalnom“ životu najčešće zapećci gde su kuvari(ce) prepuštene samoći. Sa „svog ostrva“, Lalica ima mogućnost da ćaska sa gostima dok gledaju film u dnevnoj sobi, može da „pomaže“ Miljanu dok na tremu popravlja bicikl, ili na gornjem spratu, u radnoj sobi, projektuje, sve praveći suši ili hleb sa maslinama. „To je najlepši poklon koji sam ikad dobila“, široko se osmehuje Lalica dok hvali supruga. Jer, Miljan je osmislio kuću u Bačkom Petrovcu, modernu i jednostavnu. Ovde se mladi par doselio zasićen bukom Novog Sada još pre godinu dana. Odatle Lalica rukovodi firmom za proizvodnju zaštitne opreme, ovde se sabiraju i množe Miljanovi arhitektonski planovi. Tu se održavaju i Lalicine radionice kuvanja, otprilike dva puta mesečno.

Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“