Državne banke: 800 miliona evra nestalo u nenaplativim kreditima

Geneza propadanja

  • Broj 14, oktobar 2014.

  • Miloš Obradović

  • 0

Kako su banke od najstabilnijeg dela srpske ekonomije postale jedan od najvećeg tereta za javne finansije i pretnja stabilnosti finansijskom sistemu


Neefikasno poslovanje javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu prethodnih godina koštaće republički budžet ove godine oko pola milijarde evra i na ovaj način su javna preduzeća postala najveća pretnja javnim finansijama. U poslednje dve godine uobičajenim državnim gubitašima, pre svega u oblasti energetike i infrastrukture, pridružile su se državne firme iz bankarskog sektora.

Svih pet banaka koje su od početka krize prestale da postoje u domaćem su vlasništvu, a u četiri je većinski ili najveći pojedinačni vlasnik bila država. Iako ne pripadaju sektoru javnih preduzeća, slično neefikasno i politički obojeno upravljanje bankama, kao i kod javnih preduzeća, koštalo je državu i građane.

Pokušaji spasavanja, a zatim i pokrivanje gubitaka propalih državnih banaka koštali su poreske obveznike oko 800 miliona evra, mada to ne mora da bude konačan iznos.

Bankarski sektor je od početka krize 2008. godine svake godine ostvarivao značajne profite od oko 250 miliona evra, sve do 2011. godine i propasti Agrobanke. Naredne dve godine Narodna banka oduzela je dozvole još i Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine.

Najveći udarac za javne finansije, ali i za bankarski sektor, nastao je krajem 2011. godine kada je NBS uvela prinudnu upravu u Agrobanci. Banka koja je na polovini godine prikazala dobit od 438 miliona dinara (38,5 miliona evra) na kraju godine u bilansu uspeha prikazala je gubitak od 29,7 milijardi dinara ili 260 miliona evra.
Narodna banka je u maju 2012. godine oduzela dozvolu za rad Agrobanci i zdravu aktivu i štednju prebacila na novoosnovanu Novu Agrobanku koja je bila 100 odsto u vlasništvu države, za razliku od Agrobanke u kojoj je država posedovala 20 odsto akcija i bila najveći pojedinačni akcionar.

Za kapital Nove Agrobanke država se zadužila 85 miliona evra (9,839 milijardi dinara) izdavanjem dugoročnih obveznica, dok je Agencija za osiguranje depozita obezbedila još pet miliona evra gotovine.

Sudeći prema tvrdnjama drugih, manjinskih akcionara, među kojima je bilo i dosta stranaca koji su uložili u ovu banku na Beogradskoj berzi i koji su izgubili svoj kapital u Agrobanci, predstavnik države dva puta nije dao kvorum na skupštinama akcionara gde je trebalo da se naredi superrevizija bilansa Agrobanke, kao ni da država ništa nije uradila da bi se primenio Plan aktivnosti za oporavak Agrobanke. To zašto predstavnik države u Upravnom odboru Agrobanke nije ništa učinio da spreči mahinacije i lošu praksu u banci, zbog kojih je ogroman broj kredita postao nenaplativ, takođe govori o odnosu države prema svojoj imovini i preduzećima u svom vlasništvu.

Neki članovi Izvršnog odbora banke predvođeni predsednikom Dušanom Antonićem, kao i vlasnici i direktori nekoliko preduzeća, ukupno njih 21, završili su na optuženičkoj klupi kada su isplivali ugovori o kreditima bez odgovarajućeg obezbeđenja sa klijentima koji su često bili bliski političkim partijama.

Uprava Nove Agrobanke podnela je odštetni zahtev od čak 32,3 milijarde dinara protiv 74 preduzeća koja nisu vratila kredite Agrobanci.

Međutim, samo šest meseci od osnivanja Nove Agrobanke, NBS oduzima i njoj dozvolu, jer nije uskladila visinu kapitala i pokazatelje poslovanja sa Zakonom o bankama. Poslednji korak u gašenju Agrobanke je prenošenje klijenata, štednje od 392 miliona evra i zdrave aktive u Poštansku štedionicu. Nenaplativi krediti, njih čak 80 odsto, ušli su u stečajnu masu Nove Agrobanke. Ovom prilikom iz Agencije za osiguranje depozita uplaćeno je na račun Poštanske štedionice još 250 miliona evra, kako bi se pokrile bar donekle obaveze nastale preuzimanjem štednje.

Ukupan trošak Agrobanke za državu iznosio je oko 400 miliona evra.

Dve godine nakon otvaranja stečaja u ovoj banci potraživanja poverilaca iznose 11,89 milijardi dinara, dok je vrednost neispitanih potraživanja 1,42 milijarde dinara. Od oktobra 2012. godine unovčena je stečajna masa u iznosu od oko dve milijarde dinara.

Manje od godinu dana nakon Agrobanke na scenu stupa Razvojna banka Vojvodine, kojoj NBS oduzima dozvolu za rad u aprilu 2013. godine. Za razliku od Agrobanke pod kojom se "preko noći” otvorila rupa, Razvojnu banku Vojvodine, još  otkad se zvala Metals banka, prate problemi i afere. AP Vojvodina je 2010. godine preuzela propalu Metals banku, koja se u javnosti dovodila u vezu sa pranjem novca Darka Šarića. Osim što su na optuženičkoj klupi završili direktor banke Ananije Pavićević i njegovi saradnici, optužen za pranje novca je i Srđan Petrović, prinudni upravnik banke nakon što je NBS uvela privremene mere.

Sredinom 2010. godine banku preuzima AP Vojvodina pod izgovorom da želi da sačuva 10.000 radnih mesta u Vojvodini i u naredne tri godine u nju "sipa” 17,9 milijardi dinara emitovanjem obveznica što od strane pokrajine, što od strane pokrajinskog Fonda za razvoj, što od strane Republike Srbije.

Ipak, sve te dokapitalizacije su samo odložile stečaj ove banke, koji je otvoren 2013. godine.

Kako i zašto je uopšte država, odnosno pokrajina preuzela jednu propalu banku, što je skupo koštalo, može se zaključiti i iz izjave pokrajinskog premijer Bojana Pajtića datoj Tanjugu.

"U dogovoru sa tadašnjim guvernerom, predsednikom republike i premijerom, odnosno državnim vrhom, odlučeno je da tu banku preuzme pokrajina, jer bi njeno propadanje za posledicu imalo gubitak desetina hiljada radnih mesta u Vojvodini, ali i pucanje finansijskog sistema u zemlji”, rekao je Pajtić. Razlozi su savim slični kao i kod propadanja bilo kog  javnog preduzeća, gde se politički i socijalni ciljevi stavljaju ispred ekonomskih.

Sve se to na kraju ogleda u neverovatnom iznosu od 70 odsto nenaplativih kredita koje je ova banka dala.

I RBV je završila pod okriljem Poštanske štedionice koja je preuzela oko 17,5 milijardi dinara depozita (oko 150 miliona evra), zaposlene i zdravu aktivu, dok su loši plasmani završili u stečajnoj masi. Priznata potraživanja u ovoj banci iznose oko 1,98 miijardi dinara, a osporena 7,22 milijarde dinara.

Svi pokušaji spasavanja RBV i na kraju pokrivanje gubitaka koštali su državu oko 200 miliona evra.

Privredna banka Beograd je najmanja od tri propale banke, ali i ona je uzela svoj danak u budžetu. Posle višegodišnjih gubitaka, koji su dostigli 2,3 miliona evra, PBB je u oktobru 2013. godine izgubila dozvolu za rad od strane NBS i po već oprobanom  principu, njena štednja, klijenti, zdrava aktiva, zaposleni i ekspoziture pripojeni su Poštanskoj štedionici. I u ovom slučaju depoziti su daleko premašivali kapital koji je ova banka imala, pa je država morala da se zaduži za oko 100 miliona evra, emitovanjem obveznica kako bi Poštanskoj štedionici mogla da uplati razliku između obaveza i kapitala koji joj je prenela.

Na račun spasavanja PBB treba dodati neke ranije dokapitalizacije od strane države tokom 2012. godine, kojima je država postala i većinski vlasnik ove banke sa 65 odsto u iznosu od dve milijarde dinara (oko 20 miliona evra).

Kada se sabira račun koliko građane koštaju državne banke, ne treba zaboraviti ni 100 miliona evra koliko je država morala da se zaduži da bi dokapitalizovala Komercijalnu banku i kako bi zadržala svoj udeo u vlasništvu.

Takođe, budžetom za 2014. godinu predviđeno je da Republika Srbija garantuje za kredit EBRD od 200 miliona evra i zajam Svetske banke od 200 miliona dolara (157 miliona evra) Agenciji za osiguranje depozita, kako bi se obezbedila sigurnost štednje u bankama.

Iako privatna, i Univerzal banka koštala je državu, jer je nakon bankrota država morala da ispuni obavezu da isplati osigurane depozite, što je koštalo oko 65 miliona evra. Ovde ne računamo propala sredstva javnih preduzeća koja su držala depozite u ovoj banci iznad osigurane sume.

Na kraju, za sve tri banke zajedničko je da su propale zbog ogromnog iznosa nenaplativih kredita, što znači da su se zajmovi delili bez odgovarajućeg obezbeđenja i procene bonitetnosti klijenta, već više preko političkih i poslovnih, a neretko i rodbinskih veza. Takođe im je zajedničko da vlasnik, odnosno država nije reagovala na loše upravljanje sve dok finansijske rupe u koje su banke upale nisu postale očigledne, a onda je te rupe samo zatrpala novcem poreskih obveznika.


Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs



Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u
medijskoj tišini" finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove ekonomije" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.


pošaljite komentar

Nema komentara