Razgovor

Gorislav Papić sa Srđanom Bogosavljevićem

  • Broj 5, novembar 2013.

  • Gorislav Papić

  • 0

Ima prostora za novu stranku bez recikliranih ljudi


Nije lako zakazati razgovor sa Srđanom Bogosavljevićem, direktorom Ipsos Stratedžik marketinga. Ne zbog toga što smatra da mu javnost samo šteti, a šteti mu, već zbog gustine njegovog rasporeda. Ipak, na njegovim dijagramima najbolje se vidi puls Srbije. Mene zanima, naravno, politički puls Srbije. Onaj koji mu donosi pet odsto prometa i sto odsto problema.
Mi nikad, ali nikad, ne radimo za javnost, a stalno smo u javnosti i stalno se pojavljuju neke cifre, veoma često izmenjene. Nekada smo pokušavali da to uredno demantujemo, ali sad smo digli ruke od toga. U tom pogledu veoma je neprijatno baviti se ovim, jer si stalno u prilici da moraš da se pravdaš za nešto što nisi uradio. A mi radimo oko hiljadu istraživanja godišnje, to je 50 odsto ukupnih istraživanja koja se u zemlji obave, a kad govorimo o političkim istraživanjima, taj broj je verovatno i veći od 50 odsto.


S obzirom na to da niko nema bolji uvid od vas u raspoloženje biračkog tela, objasnite mi tajnu uspeha Srpske napredne stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića. U vreme krize, partija na vlasti beleži sve bolje rezultate. Kako to objašnjavate, koje je startno mesto tog uzleta?
Ključ je u isporučivanju obećanja iz predizborne kampanje. U kampanji je SNS insistirao na borbi protiv korupciji, mislim da je to bila tema kojom su se najviše bavili. I šta? Po dolasku na vlast, isporučili su građanima to što su obećali. Hapšenje Miškovića bilo je prekratnica, tada su svi shvatili da su oni ispunili obećanje. I od tog trenutka kreće taj uzlet, pre svega Aleksandra Vučića, ali i Napredne stranke. To bih uporedio sa popularnošću Dragana Markovića Palme u Jagodini. Obeća nešto, to obećanje slika na svojoj televiziji, ispuni to, ispunjenje obećanja slika na televiziji. Bez obzira na to šta mislite o tom obećanju. Ali on ga je ispunio. To radi i SNS, samo sa mnogo relevantnijim temama, na nacionalnom nivou.

Meni se čini da je možda tajna uspeha naprednjaka ne u ispunjavanju obećanja svojim biračima, nego u ispunjavanju onoga što su druge stranke obećale svojima. Na taj način, ostavljaju opoziciju bez municije za napad.
Znate kako, mi birače delimo na sigurno opredeljene, izgubljive i dobivljive. U kampanji se bavite onima koji su vaši, ali postoje mogućnost da ih izgubite i onima koji nisu vaši, ali postoji mogućnost da ih dobijete. Šta su naprednjaci uradili? Oni su ispunili ključnu stvar, pokazali su da se zaista energično bore protiv korupcije i tako su ono čvrsto biračko telo ubedili da ih sledi i u onim temema sa kojima se sasvim ne slažu. Ti birači, ako su se na najvećoj temi uverili da su naprednjaci uradili sve što su mogli,  tako veruju da će oni i na drugim temama uraditi takođe sve što mogu. Pa čak ako se i ne slažu sa nekim konkretnim stvarima, kao što je npr. Briselski sporazum. A tim drugim stvarima privlače neke druge birače, recimo u slučaju Kosova to su oni koje nazivamo dobivljivim, a nisu njihovi.
Druga stvar, naprednjaci su veoma pametno odmah sami kritikovali ekonomsku situaciju i tako tu ostavili opoziciju bez, kako kažete, municije. Jer, sada imamo pomalo čudnu situaciju da vlast kritikuje tešku ekonomsku situaciju, a da opozicija iznosi svoje ekonomske programe. A znamo da se na kritici ekonomskog stanja osvajaju poeni.

Da, ali donedavno smo slušali da onaj ko otvora teška, nerešiva pitanja ne može da računa na politički uspeh. Govorilo se da onaj ko, na primer, otvori kosovsku priču nema izgleda da na njoj dobije poene. Aleksandar Vučić i naprednjaci su to uradili i dobili su političke poene.
Ja bih rekao da Aleksandar Vučić na kosovskoj priči nije izgubio poene. Ali, ne bih rekao da ih je dobio. Njegov rejting je rastao dugo, ali negde od perioda koji se poklapa sa potpisivanjem Briselskog sporazuma on stagnira. Stagnira na  veoma visokom nivou.
S druge strane, Vučić i SNS su imali srećnu okolnost što nisu imali moćnog protivnika na toj temi. Njihov najveći protivnik, DS, ne može da kaže SNS-u da je izdao ili prodao Kosovo, kao što bi oni možda njima rekli, jer je ovo na neki način i DS-ova politika. Oni koji mogu to da im kažu su politički dosta slabi: DSS, radikali i Dveri. I zato SNS na kosovskoj priči nije izgubio poene.

Šta je sa manjim partnerom u vladi, SPS-om? Da li su blagi rast SPS-a i veliki pad DS-a doveli do toga da već na vlasti imamo veliku koaliciju, tj. da se dve najveće stranke već nalaze u vlasti?
Ne bih rekao da je reč o velikoj koaliciji. Jer, DS je još uvek pojedinačno jači od SPS-a, bio je valjda samo jedan trenutak, onaj kad je Vuk Jeremić napuštao stranku, da smo SPS pojedinačno izmerili iznad DS-a. Ali koalicija SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija, ako je tako merimo, uglavnom je iznad DS-a. U toj koaliciji inače dolazi do prelivanja glasova, pre svega u odnosu SPS-a i PUPS-a. PUPS zapravo tu dođe kao „vegeta", onaj sastojak koji donosi nešto posebno. On ohrabruje glasače da glasaju za njih i koalicija SPS-a i PUPS-a donosi mnogo bolje rezultate nego ako saberemo posebno rezultate SPS-a, a posebno PUPS-a.

Dok, pretpostavljam, kod Palme ne radi sinergija. On svoju vreću glasova može da odnese kome hoće.
Baš tako. On ima čvrste birače i ne bi ništa izgubio ni kad bi išao sa LDP-om, ili kad bi išao sa radikalima.


Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara