Boban Melkus, suvlasnik kompanije „RoomEscape“

Igra nam je promenila život

  • Broj 23, septembar 2015.

  • Olivera Bojić

  • 0

Njihova firma je jedna od najbrže rastućih franšiza u Srbiji. Imaju 13 otvorenih lokacija: 11 u Evropi i to po dve u Austriji, Srbiji i Hrvatskoj, jednu u Italiji, Španiji, Kipru, Francuskoj i Švedskoj. Zatim, u Americi, Aziji i Indiji. A počelo je slučajno...


Boban Melkus i njegova supruga Nina imaju dvoje dece i pre nešto više od dve godine radili su za prosečnu platu u Srbiji. Mesečno su primali po 40.000 dinara, što im je bilo dovoljno samo da prežive. Naravno, želeli su više i tragali za nekim dodatnim poslom. Potpuno neočekivano finansijska sreća im se osmehnula, uspeli su u biznisu zabavnih igara veoma brzo. Počeli su kao korisnici franšize, a danas su suvlasnici i na čelu firme „RoomEscape" koja im je dala franšizu. Danas, njihova firma ima 13 otvorenih lokacija: 11 u Evropi i to po dve u Austriji, Srbiji i Hrvatskoj, jednu u Italiji, Španiji, Kipru, Francuskoj i Švedskoj. Takođe, u Americi gde je i matična baza u Los Anđelesu, zatim u Aziji i u Indiji. Kad smo ih zatekli u Srbiji, u drugoj polovini jula i razgovarali sa njima za Novu ekonomiju, već su bili kupili kartu za Meksiko gde i otvaraju novu igraonicu. Istovremeno, njihov tim je radio na otvaranju nove lokacije u Parizu. Nakon toga, svake dve nedelje otvaraju novu lokaciju: prvo Kanarska ostrva, pa Čikago, Majami, Tuson...

Nova ekonomija: Kažete uspeli ste brzo i potpuno neočekivano, kako je izgledao vaš početak?
Boban Melkus: Da krenem od početka. Otac moje supruge Zdravko Knežević je vlasnik domaćeg ogranka internacionalne konsultantske kuće ConsAct i njegova firma je imala jedan team building u Budimpešti u jednoj od „room escape" soba. On se oduševio i rekao nam da to moramo da probamo. Mi smo, naravno, već za nekoliko dana otišli u Peštu i odigrali našu prvu igru. Odmah nakon igre smo  pričali sa dizajnerima te sobe i počeli da se raspitujemo o mogućnostima za franšizu. Oni su nam rekli da su upravo dizajnirali dve potpuno nove sobe u Beču koje još nisu ni otvorene i predložili da ih pogledamo. Otišli smo u Beč, odigrali igre „Banka" i „Bunker" i shvatili smo da je to ono što tražimo. „RoomEscape" Wien još nije bio ni otvoren i sobe su se tek testirale, a mi smo već hteli da kupimo njihovu franšizu. Pristali su i odmah smo počeli sa izgradnjom tih istih soba i u Novom Sadu. U novembru 2013. godine „RoomEscape" Novi Sad je otvoren kao prva igra tog tipa u Srbiji. Interesantno je da je za ogranak u Beču tada trebalo čekati da se dobiju razne dozvole i otvoren je tek šest meseci nakon Novog Sada. Novosadski „RoomEscape" je ubrzo postao prva atrakcija u gradu na sajtu trip advisor i imali smo zaista dosta posla. Ljudi koji su odigrali naše sobe su bili  zainteresovani da otvore takve sobe i u svojim gradovima. U roku od nekoliko meseci bilo je spremnih da se pridruže u Beogradu, Zagrebu i Los Anđelesu.  Vlasnici franšize su prepoznali naš potencijal i ponudili nam partnerstvo. Tako smo nas dvoje od korisnika franšize postali davaoci franšize. Nakon toga je sve počelo da se odvija jako brzo. Dizajnirali smo i izgradili nove sobe u Srbiji, osnovali proizvodnju soba u Srbiji i osnovali drugi tim za proizvodnju soba u Mađarskoj. Ono što je najbitnije je da smo sve sami stvorili i da su nam dugovi koje smo napravili da bismo pokrenuli ovaj posao, zaista mali naspram onoga što danas imamo. 

NE: Kakva je to igra „bekstvo iz sobe", o čemu se radi?
B. Melkus: Bekstvo iz sobe (Room Escape) je u početku bila kompjuterska igra, nastala u Japanu kao podžanr Point-and-Click avantura. U ovoj kompjuterskoj verziji vi ste zatvoreni u sobi i treba da mišem klikćete po ekranu, da se krećete po sobi, da nađete skrivene predmete i da ih kombinujete logički da biste pobegli iz sobe. Pre pet godina je napravljena prva „stvarna" verzije ove igre. Napravili su sobu punu logičkih problema u kojoj je tim igrača bio zaključan, a poslednji problem im je otključavao vrata. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara