„Registar loših direktora“

Iz firme u firmu, iz duga u još veći

  • Broj 32, jul - avgust 2016.

  • Miloš Obradović

  • 0

Na ovom spisku naći će se svi koji budu osuđeni zbog privrednih prestupa, utaje poreza ili protiv kojih neka od više od 30 inspekcija donese rešenje. U registru će se naći samo aktivna rešenja i nakon njihovog isteka roka oni će biti brisani.

Neke od mera koje mogu biti izrečene su zabrana ili ograničenje obavljanja poslova, zabrana raspolaganja novcem ili udelima u kompaniji, zabrana obavljanja dužnosti odgovornom licu u preduzeću...

Više od petnaest godina slušamo priče o famoznom privlačenju investicija i mantramo o boljem poslovnom ambijentu. Nema vlade koja to nije ponavljala, toliko da sada ove rečenice uglavnom tretiramo kao fraze za „poštapanje" u ispraznim govorima.

Ali to, pokazalo se, ima svoju cenu – kad ne ispunimo ovo što stalno obećavamo, stignemo dotle da stranim kompanijama plaćamo suvim kešom da dođu kod nas i otvore neki posao. Bar u tome smo napravili neki pomak - najdalje se otišlo u olakšavanju otvaranja preduzeća. Tu je značajnu ulogu odigrala Agencija za privredne registre, često spominjana kao primer efikasnosti u javnom sektoru, pa je danas potrebno svega 100 dinara i pet radnih dana za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o). Ali, svaka dobra stvar ima i svoju tamnu stranu - upravo ta okolnost, odnosno odsustvo bilo kakvih kriterijuma prilikom osnivanja preduzeća, postala je jedan od značajnih generatora nelikvidnosti, pa i prevara u privredi.

Tako se masovno osnivaju firme za koje osnivač odgovara samo do visine uloženog kapitala (onih 100 dinara). Posebno su zanimljive firme bez zaposlenih. Od 25.790 firmi bez ijednog zaposlenog na kraju 2015. godine (26.241 na kraju 2014) verovatno nisu sve namenjene prevarama poverilaca, izvlačenju para i drugim marifetlucima, ali dobar deo jeste. Naravno, u poslu se stalno dešava da neko propadne zbog loših poslovnih odluka ili nepovoljnih dešavanja na tržištu, pa se ne mogu svi nazvati prevarantima, ali oni koji su u blokadi i dugovima, a naručuju robu od desetine dobavljača za više desetina ili stotina hiljada evra znajući da ne mogu da plate, svakako jesu.

Firme bez zaposlenih

Firme bez zaposlenih su u 2015. zabeležile gubitak od 32,3 milijarde dinara (267 miliona evra), a u 2014. 46,7 milijardi dinara (398 miliona evra).

Međutim, nije u pitanju samo poslovni uspeh, već i resursi koji se nalaze u ovim firmama. Ukupna poslovna imovina kojom raspolažu firme bez ijednog zaposlenog na kraju 2015. godine iznosila je 1.299 milijardi dinara što je 10,7 milijardi evra. Kapital im je iznosio 550 milijardi dinara, a kumulirani gubitak 701 milijardu dinara. Ono što je izvor najvećih problema su dugovi, odnosno obaveze koje su ukupno iznosile za ovu grupu preduzeća 1.165,8 milijardi dinara, ili čak 9,6 milijardi evra. Od toga su 267,5 milijardi dinara kratkoročne, a 898 milijardi dugoročne obaveze. Gubitak iznad visine kapitala iznosi 429,9 milijardi dinara (3,5 milijardi evra). 

Ovi podaci otvaraju nekoliko pitanja. Prvo je kako su firme bez zaposlenih, u mnogim slučajevima tzv. „trange frange" nagomilale tolike dugove. Drugo pitanje je kako su uopšte stigle dotle da nagomilaju toliki gubitak, čak gubitak iznad visine kapitala, što je skoro pa endemska pojava u Srbiji, nepoznata razvijenom svetu.

Treće pitanje je šta znače svi ti dugovi i gubici, odnosno - kome je načinjena šteta.

Odgovor na poslednje pitanje za Peru Škobića, predsednika Saveza računovođa Srbije, jasan je: „Prevarili su one koji rade pošteno na tržištu". Prema njegovim rečima, u 2015. godini bilo je oko hiljadu manje tih firmi bez ijednog zaposlenog nego u 2014, a imali su isti udeo u gubicima privrede. Smanjivanje broja će se i nastaviti kako budu obavljale svoj zadatak.

„Potpuna nedisciplina u finansijskom izveštavanju dovela je do toga da niko nema poverenja u finansijske izveštaje. Samo u 2015. godini 36.000 preduzeća nije ni dostavilo izveštaje APR-u. Kod nas je to pogodbena kategorija, kako gazda kaže i koliko plati, to će biti u finansijskom izveštaju. Nažalost, slično je i sa revizorskim izveštajima. Na kraju i Zakon o računovodstvu, koji je donet 2013. godine, dozvoljava prikazivanje lažnih podataka o rezultatima poslovanja i stanju firme", ističe Škobić, dodajući da su računovođe imale ideje za neka rešenja, ali da „to nema ko da sluša".

Kako ide scenario

Ovako izgleda scenario koji privrednicima, kako kažu u Uniji poslodavaca Srbije, pravi najviše problema:

Neko fizičko lice (ili više njih) otvori firmu ili kupi neku manju firmu koja nije bila u blokadi i koja je dobro poslovala. Poruči jednu količinu robe prvih mesec dana i sve plaća na vreme, čak i avansno, i tako obrne nekoliko krugova. Sledećeg meseca naruči tri puta veću količinu robe od desetak različitih firmi i ne plati nikom. Firma odlazi u blokadu i stečaj, a u međuvremenu robu prodaje na crno. Takođe je često i izdavanje menice bez pokrića - daju menicu iako znaju da će za dva, tri dana otići u blokadu. Rezultat je da firme koje su dale robu nemaju nikakve mogućnosti da se naplate iz stečaja „školjke firme" jer ona nema nikakvu imovinu. 

Ostaje tužba, ali probijanje pravne ličnosti, kako se zove ovaj čin izvlačenja sredstava iz preduzeća, veoma je teško dokazati. Kako za „Novu ekonomiju" objašnjava Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda, potrebno je dokazati nameru da je roba naručena da ciljem da se ostvari prevara. U praksi se retko podnose tužbe za probijanje pravne ličnosti, a još se teže dokazuju i pobeđuje na sudu. U tom slučaju vlasnik firme odgovara i svojom ličnom imovinom.

Nastavak teksta možete pročitati u 32. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara