Momčilo Aleksandrić, Fakultet muzičke umetnosti

Izaći izvan mogućnosti i okolnosti

  • Broj 27, januar 2016

  • Katarina Stevanović

  • 0

Student je doktorskih studija kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu ove godine je uporedo završio master studije gitare i master studije kamerne muzike, a godinu ranije diplomirao na osnovnim studijama. Išao je u srednju i osnovnu muzičku školu. Momčilo Aleksandrić ima 24 godine i poslednjih 15 svira gitaru 



Za 15 godina, koliko se druži sa gitarom, iza Momčila je mnogo sati vežbanja. Gitaru je slučajno odabrao. Sa drugovima je želeo da pohađa muzičku školu, ali je njegov izbor tada bio sviranje harmonike. Međutim, pošto na ovom smeru nije bilo mesta, komisija ga je poslala na gitaru. Mada je imao kriza, sebe ne može da zamisli ni na jednom drugom poslu. Prošle godine Momčilo je sa drugovima osnovao organizaciju za svirače i ljubitelje gitare.

„Naša organizacija Belgrade Guitar district je neprofitna i od osnivanja ne raspolažemo nikakvim novčanim sredstvima. Trenutno nemamo nikakvih sredstava, ali se trudimo da ih pronađemo. U toku prethodne godine imali smo sedam tematskih koncerata. Organizovali smo ih bez bilo čije finansijske pomoći. Prostorije smo dobijali besplatno, a ulaz na koncerte nije naplaćivan. Jedna smo od perspektivnijih mladih organizacija za gitaru ne samo kod nas, već i šire. Naši članovi mogu da postanu svi koji vole gitaru i muziku, bilo da je sviraju ili samo slušaju. Svako ko poštuje to što mi radimo, već je član." Od ove sezone zvanično sarađuju sa fakultetom i kaže da je velika stvar to što ih podržava najviša institucija za muziku u Srbiji. "Od ove sezone napravili smo zvaničnu saradnju sa fakultetom. Velika je stvar što nas podržava najviša institucija za muziku u Srbiji.” Kolege sa drugih klasa nemaju slične organizacije i podržavaju njihov rad. Neki od njih pišu muziku za svoje ispite i Momčilo bi voleo da sa njima više sarađuju i da sviraju muziku koju su oni napisali. 

Momčilo svira klasičnu gitaru za koju, kaže, ljudi često nisu čuli; većina zna za akustičnu i električnu. Za razliku od ove dve, klasična gitara se ne ozvučuje. „Najbitnije je da ljudi dođu na koncerte, jer je mnogo interesantno čuti je uživo. Ton je drugačiji od onog koji je snimljen. Sada se pripremamo za novu koncertnu sezonu. U prethodnoj su nastupali samo studenti i srednjoškolci, a sada će svirati i neki profesori. Bitno nam je da svaki koncert bude tematski, odnosno da ima specifičan sadržaj. Odaberemo određenu temu, pravac u muzici, kompozitora ili formu i to sviramo. Na koncerte dolaze posetioci svih uzrasta. Bilo je ljudi koji nemaju nikave veze sa nama i koncerti su nam dobro posećeni. Još je bolje što smo sami krenuli, bez ičije podrške."


Život uz gitaru


Trenutno je student doktorskih studija kamerne muzike, a voleo bi da upiše i doktorske studije gitare, da putuje, da svira... Predavanja na doktorskim studijama su kraća nego na ostalim nivoima, pa mu ostaje dovoljno vremena za ostale obaveze i individualni rad. „Iza mene je mnogo sati vežbanja, ali kako sam stariji, taj broj se smanjuje, jer sam naučio kako se vežba. Sve je to individualno i svako mora sam da odredi šta mu najviše odgovara. Meni je dva do tri sata vežbanja dnevno optimalno, sve preko toga mi ne prija. Možda ću da  odem i van zemlje na neke studije, ali sve ćemo to videti."



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara