Izvoz IKT usluga raste 20 odsto godišnje i najbrže je rastući deo srpske privrede

Izvoz veći od milijardu evra

  • Broj 55, novembar 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

Ove školske godine upisana su 44 specijalizovana IT odeljenja za nadarene đake, što je osam puta više nego lane, dok je prošle godine za 20 odsto proširen broj upisanih studenata na IT smerovima na fakultetima. Pokrenuti su i kursevi IT prekvalifikacija, kako bi se brzo ublažio inače veliki problem nedostatka programera

Nema sumnje da su IT usluge jedan od najbrže rastućih sektora srpske (mada ne samo srpske) ekonomije  i najvažniji deo tzv. kreativnih industrija. Više od četvrtine ukupnog privrednog rasta dolazi od informacionih i komunikacionih tehnologija, a pre svega izvoza softvera. U prvih šest meseci ove godine izvoz IT-ja dostigao je 600 miliona evra, za četvrtinu više nego u istom periodu prošle godine, a procenjuje se da će na kraju godine izvoz ovih usluga dostići i 1,2 milijarde evra. Od 2008. do 2017. godine izvoz IKT-a povećan je osam puta i iz deficita od 43 miliona napravio je suficit od 463 miliona evra. Međutim, nismo mi po tome specifičan slučaj, jer u celom svetu se četvrta industrijska revolucija ili digitalizacija zahuktala. U prošloj godini Srbija se pozicionirala na 35. mesto u svetu po izvozu IT usluga. Doprinos IT-a BDP-u Srbije je pet odsto, a svake godine raste udeo računarskog programiranja.

Prema podacima dobijenim iz kabineta premijerke Ane Brnabić, u kompanijama u IKT sektoru u Srbiji zaposleno je više od 40.000 ljudi. Procenjuje se da je broj samozaposlenih (freelance) u ovom sektoru u našoj zemlji veći od 5.000.
Karakteristično za IT industriju je što ona sve više prožima svaki deo privrede. Prerađivačka industrija, auto-industrija, moderna poljoprivreda, turizam, teško se mogu zamisliti bez softvera i aplikacija. Modernizacija, primena novih tehnologija i inovacija i digitalizacija privrede doprinose većoj produktivnosti, a samim tim i većem bruto domaćem proizvodu zemlje.

Sa uspesima srpskih IT kompanija koji su još nekako ispod radara javnosti, s obzirom na to da su došli isključivo zahvaljujući znanju preduzetnika, uglavnom na svetskom tržištu i bez ikakvih subvencija ili neke druge podrške, poraslo je i interesovanje države za IT sektor. Već u premijerskom ekspozeu Ane Brnabić, ali i u većini kasnijih obraćanja javnosti, promocija IT-a i digitalizacija zauzeli su važno mesto, a pre svega rad na elektronskoj upravi. Osnovana je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a ove godine je premijerka osnovala i Savet za kreativne industrije.  

„Državni organi sada elektronskim putem razmenjuju podatke, što su ranije činili građani i privrednici. Ovim je država konačno postala servis građana i privrede, što se ogleda u uspešnoj implementaciji različitih informacionih sistema i usluga eUprave: eZUP, Bebo, dobro došla na svet, automatska overa zdravstvenih kartica, eRecept, eSud itd. Elektronska uprava, pored toga što je smanjila birokratiju, poboljšala je i percepciju privrednika o efikasnosti i predvidivosti poslovanja u Srbiji, a samim tim indirektno unapredila sve grane privrede, uključujući i IT sektor", kažu u Vladi, ističući da se kreira pravni okvir za digitalno poslovanje, gde je upravo IKT sektor ključni partner koji obezbeđuje rešenja za digitalizaciju poslovanja. 

„Novim Zakonom o eUpravi, koji definiše infrastrukturu elektronske uprave i propisuje obavezu organa da omoguće elektronsko upravno postupanje, obavezali smo organe javne uprave da moraju da izvrše otvaranje podataka i očekujemo da se uskoro pojavi veliki broj IT kompanija koje svoje poslovanje baziraju na korišćenju otvorenih podataka. Pre godinu dana, predstavljen je prvi nacionalni Portal otvorenih podataka na kome su objedinjeni podaci državnih organa i stavljeni na raspolaganje privatnom i nevladinom sektoru. Još jedna bitna novina, koja umnogome olakšava poslovanje su izmene i dopune Zakona o privrednim društvima kojima je konačno ukinuta obaveza upotrebe pečata za privredu od 1. oktobra 2018. godine. Relikt starih navika i prevaziđenog načina poslovanja – pečat otišao je, barem za privredne subjekte, u istoriju", kažu u Vladi Srbije.

Želje i stvarnost

Međutim, situacija na terenu nije baš tako sjajna. Aktuelan primer je usvajanje na Vladi Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju koji su skoro sva najveća IT udruženja ocenila kao prepreku za korišćenje inovativnih tehnologija u taksi prevozu i faktički zabranu aplikacije CarGo. Oni su čak apelovali na Skupštinu da ne usvoji predlog Vlade. Oni ističu da predlagač, Ministarstvo saobraćaja, nije prihvatilo ponudu IT sektora da učestvuje u izradi zakona. U svom obraćanju poslanicima osam udruženja kaže da „iz ugla korisnika, posebno je sporno zadržavanje fiksiranih cena usluga, ograničavanje broja pružalaca usluga, postavljanje neopravdanih uslova za obavljanje delatnosti i onemogućavanje daljeg razvoja savremenih digitalnih servisa, čime se veštački podiže cena usluge i troškovna neefikasnost svaljuje na krajnjeg korisnika".

Prethodno, početkom godine IT sektor je doživeo kao napad odluku države da subvencioniše nemačku kompaniju Kontinental sa 9,5 miliona evra za otvaranje centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu. U oblasti u kojoj je manjak, prema rečima same premijerke, 15.000 ljudi, država je dala pare stranoj kompaniji za, kako su domaće IT firme procenile, otimanje inženjera od domaćih preduzeća.
Ovih dana je završen i Mesec paušalaca, dijalog između preduzetnika i države preko NALED-a o poboljšanju odnosa države, pre svega Poreske uprave, prema njima. Naime paušalci, među kojima je veliki broj i programera, žale se da ne dobijaju poreska rešenja na vreme ili da su rešenja o visini poreza proizvoljna i nepredvidiva. Ipak, možda i najveća zamerka IT sektora je sistemske prirode, a to je nedostatak ljudi i neadekvatnost obrazovnog sistema koji daleko zaostaje za promenama u privredi.

U Vladi ističu da su prioritetno odgovorili na najveći zahtev IKT sektora, a to je ulaganje u obrazovanje, kako bi dovoljan broj ljudi posedovao neophodna znanja i veštine za rad u ovom sektoru. Tu se pre svega misli na uvođenje informatike i računarstva od petog razreda u osnovnim školama i programiranje u programskom jeziku Python, već od šestog razreda, kao obavezne predmete. U ovome veliku ulogu igrala je fondacija Petlja, pod okriljem udruženja privatnih kompanija Digitalna inicijativa Srbije. 

„Ove školske godine upisana su 44 specijalizovana IT odeljenja za nadarene đake, što je osam puta više nego lane, dok je prošle godine za 20 odsto proširen broj upisanih studenata na IT smerovima na fakultetima. Pokrenuti su i kursevi IT prekvalifikacija, kako bi se brzo ublažio inače veliki problem nedostatka programera, i to u dva već završena ciklusa za ukupno 900 kandidata, te u trećem, ovogodišnjem ciklusu kako za nezaposlene (775 kandidata), tako i za zaposlene (500 kandidata). Digitalne kompetencije i njihov dalji razvoj su među prioritetima u reformi obrazovanja", kažu u Vladi.

Oni navode da osim u ljude ulažu i u zgrade, pa tako planirane investicije u inovacionu infrastrukturu iznose približno 100 miliona evra, za osam objekata naučno-inovacione i infrastrukture elektronske uprave: izgradnja naučno-tehnoloških parkova u Novom Sadu i u Nišu, Instituta Biosens u Novom Sadu koji je evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi, zatim nova zgrada Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, proširenje kapaciteta Naučno-tehnološkog parka na Zvezdari u Beogradu, laboratorijska lamela i nova zgrada Elektronskog fakulteta u Nišu, nova zgrada Instituta za fiziku i sekundarni Državni data centar. 

„Ulaganjem u inovacionu infrastrukturu i daljim povezivanjem nauke i privrede, cilj je da se fokus prebaci na ekonomiju koja se zasniva na inovacijama i znanju, umesto na investicijama, jer je upravo to paradigma održivog ekonomskog rasta", kažu u Vladi.

E-Uprava

Vlada je u avgustu 2017. godine osnovala Kancelariju za informacione tehnologije i eUpravu, kao Vladinu službu. Cilj je da državni organi elektronskim putem razmenjuju podatke, što su ranije činili građani i privrednici i zato su implementirani sistemi eZUP, Bebo, dobro došla na svet, automatska overa zdravstvenih kartica, eRecept, eSud itd. Prema podacima Kancelarije za IT, od uvođenja eZUP-a 550.000 dokumenata su između sebe razmenile državne institucije umesto da građani izigravaju kurire među njima.

Novim Zakonom o eUpravi, koji definiše infrastrukturu elektronske uprave i propisuje obavezu organa da omoguće elektronsko upravno postupanje, organi javne uprave obavezani su da moraju da otvore podatke koje privatni sektor može da koristi.
Još jedna bitna novina, mada već odavno predviđena zakonom koji nikada nije primenjen, jeste ukidanje pečata. Izmenama Zakona o privrednim društvima konačno je ukinuta obaveza upotrebe pečata za privredu od 1. oktobra 2018. godine. „Relikt starih navika i prevaziđenog načina poslovanja – pečat, otišao je, barem za privredne subjekte, u istoriju, tj. u muzej", kažu u Vladi.

Ipak, i dalje se institucije bore za svoj statusni simbol - pečat. Od početka oktobra na poseban veb-portal Kancelarije za IT stiglo je preko 40 žalbi privrednika da su im raznorazne institucije tražile pečatiran papirni dokument.
I uprkos aktivnostima države, pre desetak dana Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma pokazao je da se među nekoliko parametara u kojima je Srbija nazadovala, nalaze i oni koji se odnose na digitalizaciju. Tako je, na primer, parametar e-participacija koji meri koliko se onlajn servisi koriste za informisanje građana od strane države, kao i koliko se koriste za konsultacije građana pri donošenju odluka, pao u odnosu na prošlu godinu sa 83,5 na 81,3 poen. Takođe je smanjen i nivo digitalnih veština kod stanovništva za 1,2 poena i po tome se nalazimo na 73. mestu od 140 zemalja. U oba slučaja Srbija se nalazi ispod srednje vrednosti svih anketiranih zemalja. 

Ovaj projekat podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja u sklopu programa podrške medijima. Stavovi izneti u tekstu su u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača Nove ekonomije.

pošaljite komentar

Nema komentara