Kolumna Tibora Jone

Jedan savet prijateljskom narodu Kraljevine Švedske

  • Broj 42, jul-avgust 2017

  • Tibor Jona

  • 0

Ispostavilo se da život piše ne samo drame, već da mu prilično dobro idu i ironije. Tako Beograd 2017. godine ima situaciju u kojoj mu na jednom kraju grada gori deponija, dok na drugom curi fontana. Pardon, ne curi - preliva.  I dok dekani i profesori Beogradskog univerziteta tvrde da požar u Vinči može biti opasan po zdravlje, te da bi deponija mogla da gori godinama, gradski oci i očusi nas ubeđuju da je vatra u Vinči još malo pa najnormalnija stvar i da nema opasnosti po javno zdravlje.

A to što smrdi - vis major.  Što bi rekao kralj Ibi, da Beograđani bacaju ruže i ljubičice mirisalo bi, ali kako bacaju šta stignu, to onda mora da smrdi. Sami smo krivi.

Srbija je još jednom došla u situaciju da bira kome više veruje – nauci ili politici. A u principu - sve nam je jedno kome verujemo i da li uopšte verujemo, svakako će politika na kraju pobediti. Kao, na primer, u aferi sa mlekom, kada je jednim potezom birokratskog pera dozvoljeni nivo opasnog toksina u mleku smanjen, a mleko tako očas posla „učinjeno" bezbednim za konzumaciju.  

Posmatrač neupućen u sve tananosti bespuća srpske političke zbilje mogao bi sada reči  – vidi, molim te, evo jedne suštinski neodgovorne gradske vlasti koja gradi fontanu od 1,8 miliona evra dok im zapaljene deponije bukvalno smrde pod nosem i vrlo verovatno truju građane. Građani će sada, nastaviće ovaj naivko, biti zabrinuti za sopstveno zdravlje, pa će kazniti na izborima ovako bahatu gradsku vlast za njeno neodgovorno ponašanje i neracionalno trošenje javnog novca na projekte koji očigledno nisu prioritet, ali i zbog ugrožavanja zdravlja građana i njihove dece.  Ali ovako, odma’ da bude jasno, razmišljaju samo totalne budale.

U mom rodnom Pančevu decenijama se građani truju iz obližnjeg petrohemijskog kompleksa tom silinom da smo kao grad u samom vrhu po broju dece koja imaju astmu. Situacija je teška i kada je u pitanju kancer. Iz kojeg razloga kao Pančevici pre biramo da ćutke gledamo svoju decu bolesnu, nego da reagujemo i pokušamo da zaustavimo zagađenje, misterija je u rangu najboljih epizoda TV serijala „X-files".  Da stvar bude zanimljivija, na bavljenje ekološkim aktivizmom se u Pančevu gleda kao na posebno težak oblik mentalnog oboljenja i naročitu asocijalnu pojavu kojoj po svaku cenu treba stati u kraj.

I dok, dakle, budale misle da će ova situacija navesti građane da porazmisle o političkoj podršci trenutnoj vlasti, pametan čovek u svemu ovom vidi, šta drugo nego - razvojnu šansu.  Jer, vremenom ćemo se navići na smrad i dim, a samo povremeno, u pauzama između dva selfija ispred jedne od 10 najlepših fontana u Evropi (sic), kleti sudbinu, NATO i MMF što nas svi mrze. Obole li nam deca, znaćemo, kao i mi u Pančevu, da je to od pape i HAARP-a, a nikako zbog naše građanske lenjosti da nešto uradimo i nešto sprečimo. Gradsku vlast, koja sve ovo vrlo dobro zna i kapira, nećemo kazniti. Čak ćemo je i nagraditi. Videćete.

A kako nam se izvrgivanje razuma ruglu i posprdi polako pretvara u državnu ideologiju, tako nije teško ni zamisliti dan kada će se tinjajuća deponija ukrasiti led svetlima i zvučnicima sa kojih će odzvanjati Majkl Džekson, kako bi privukla bugarske ili kakve god turiste koji troše epskih 300 evra dnevno. I eto te razvojne šanse – raspevana deponija u Vinči, Zdravko Čolić i „Gori vatra, puna plama, gori ljubav sad u nama". 

I dok Vinča lagano tinja, a fontana lagano preliva, neverovatno deluje podatak da Švedska danas nema više niti jednu jedinu deponiju. Sve smeće koje se napravi u ovoj zemlji reciklira se odmah, a da reciklažna postrojenja ne bi imala prazan hod smeće se čak i uvozi, ponajviše iz baltičkih zemalja i koristi između ostalog i za grejanje. (Pitam se, krije li se ovde izvozna šansa decenije za Srbiju, barem dok naftni škriljci ne prorade?)

No, ne bi trebalo biti ciničan već posavetovati!  Zbog svog neracionalnog i što ne reći - glupog ponašanja, Švedska nikada neće biti bogata zemlja. Dokle god bude novac bacala na reciklaže i tuđe smeće, umesto da ga ulaže u velelepne LED osvetljene fontane i privlačenje krezovski platežnih bugarskih turista, Švedska će tavoriti na samom dnu evropske kace i nikada neće dostići naše vratolomne brzine rasta BDP-a. 

Braćo Šveđani i sestre Šveđanke, sistem vas laže! Dok vi naivno reciklirate, bugarski turisti ovde ostavljaju milione. Milione koji bi mogli ići na vaše škole, bolnice i univerzitete. Fontane i LED svetla braćo, a ne reciklaža. Mi smo vas upozorili, a vi vidite šta ćete. Upamet se!



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara