Koliko nas košta zaduživanje

Još bez „prepakivanja“ skupih kredita

  • Broj 16, decembar 2014.

  • Gordana Bulatović

  • 0

Umesto otplate skupih kredita, milijarda dolara od Emirata završila je u budžetu, bez posebne namene. Tačnije, od tog novca isplaćivani su svi troškovi, a prema tvrdnjama aktuelnog ministra finansija Dušana Vujovića, taj zajam je jedan od razloga zbog kojih je državna kasa likvidna bar do narednog marta



U želji da štedi, država najavljuje umanjenje svih rashoda. Jedini trošak države koji dramatično raste je rashod za otplatu kamata. Prema visini izdvajanja trenutno su troškovi za kamate na kredite na petom mestu. Odmah iza penzija, plata, kupovine robe i usluga i socijalnih davanja. Značajno su, nažalost, veća od kapitalnih rashoda. Od svih troškova, na kamate ode 6,9 %, a na potrošnju države namenjenu kapitalnim projektima svega 4,9 %.

Kako je, pre gotovo dve godine, planirao tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić, Vlada je trebalo da uđe u program zamene skupih kredita jeftinim, što bi, kako je govorio, dovelo do značajnog umanjenja troškova države kako za dospele rate, tako i za kamate. Govorilo se tada da je, da bi to imalo smisla, potrebno "zameniti" oko 2,5 milijardi evra vrednih zajmova. Nažalost, od tog posla nije bilo ništa. Nova vlada, formirana ove godine, nastavila je da najavljuje tzv. prepakivanje kredita, ali se u javnosti još uvek ne može saznati da li je bilo šta od koraka potrebnih da bi se ova akcija i ostvarila, načinjeno.

Ugovaranje povoljnog zajma od vlade UAE, kao i njegova uplata u budžet bila je, kako su govorili ekonomisti, šansa da se učini nešto na smanjenju izdvajanja države za otplatu kamata.

„Prioritet u korišćenju povoljnog kredita od milijardu dolara, koju su Srbiji odobrili Emirati, treba da bude otplata kamata na javni dug, s obzirom na to da samo u ovoj godini treba da izdvojimo četiri milijarde evra za vraćanje kredita i kamata. Trenutno nemamo alternativu, sem da ta sredstva koristimo za otplatu javnog duga", ukazivao je pre nekoliko meseci prof. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Međutim, milijarda dolara od Emirata završila je u budžetu, bez posebne namene. Tačnije, od tog novca isplaćivani su svi troškovi, a prema tvrdnjama aktuelnog ministra finansija Dušana Vujovića, taj zajam je jedan od razloga zbog kojih je državna kasa likvidna bar do narednog marta.


Dalje zaduživanje

U međuvremenu se država samo iznova zaduživala. Uglavnom prodajom zapisa na aukcijama koje, čak šest do sedam puta mesečno, organizuje Uprava za javni dug.

Prema tvrdnjama Fiskalnog saveta, kraj godine dočekaćemo tako uz javni dug koji će premašiti 23 milijarde evra i iznosiće oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Javni dug na kraju septembra iznosio je 22,5 milijardi evra, odnosno 68,5 odsto BDP-a. U odnosu na početak godine, dug države veći je za oko dve milijarde evra i do kraja ove godine godine on će, izvesno, premašiti 23 milijarde evra, konstatuju u Fiskalnom savetu.

Prema njihovim tvrdnjama, sve veći rashodi konsolidovane države direktna su posledica povećanja javnog duga.

„Na mesečnom nivou, ovi izdaci su najveći tokom marta i septembra kada se isplaćuju kuponi obveznica koje je Republika Srbija emitovala na međunarodnom finansijskom tržištu. U septembru je za kamate plaćeno oko 14,5 milijardi dinara, što je za šest milijardi više u odnosu na višemesečni prosek", podsećaju iz Fiskalnog saveta.

Ako se posmatra dinamika otplata kamata, kao rashod u budžetu kroz godine, jasno je da je, recimo, 2005. godine bila potpuno drugačija strukura ovog državnog troška nego danas. Pre svega, te 2005. dominante su bile isplate kamata stranim kreditorima.


Nastavak teksta možete pročitati u šesnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara