Zašto se kasni u realizaciji infrastrukturnih projekta

Još i penale plaćamo kreditorima

  • Broj 20, maj 2015.

  • Marica Vuković

  • 0

Alarmantna je i procena Fiskalnog saveta da bi, ukoliko se zadrži jednak procenat realizacije javnih investicija kao ranije, 2015. mogla da bude godina sa rekordno niskim infrastrukturnim ulaganjima, što zbog postojeće recesije i planirane fiskalne konsolidacije može biti izuzetno opasno

 
 
U Srbiji se štedi  samo na onome na čemu ne bi smelo i što direktno doprinosi privrednom rastu, a to su javne investicije. Za velike infrastrukturne radove lakše je bilo obezbediti novac nego napraviti pojekat, završiti eksproprijaciju zemljišta i organizovati posao, pa država plaća penale inostranim kreditorima jer nije u stanju da povuče odobrene pozajmice. Iz Vlade stižu obećanja da će ovo biti godina u kojoj će biti ubrzani tekući kapitalni projekti i započeti novi, poput Beograda na vodi i pruge Beograd-Budimpešta, ali može lako da se dogodi da i ti planovi padnu u vodu.

Uz svu hvalu kako je dobro stanje u budžetu u prvim mesecima ove godine, premijer Aleksandar Vučić i ministar finansija Dušan Vujović su bili samokritični i priznali da postoji i loša vest, jer je podbacila realizacija investicija. U prva tri meseca ove godine za te namene je bilo opredeljeno 4,6 milijardi dinara, a potrošeno je svega 2,6 milijardi. Kao krivci su označena ključna ministarstva koja vode projekte u putnoj i železničkoj infrastrukturi i energetici, a razlog je i nepostojanje kontinuiteta, odnosno to što se s promenom vlade i nadležnih ministarstava menjaju i prioriteti. Stručnjaci upozoravaju da su javne investicije žrtva dnevnopolitičkih interesa, zbog čega zemlja ima sve lošiju infrastrukturu i gubi na konkurentnosti.

 "Mi smo nesposobni već decenijama da napravimo projekte. Uvek smo jaki na rečima, ali nismo u stanju da isporučimo rezultat”, rekao je Vučić, sa kojim se složio i Fiskalni savet, upozoravajući da je "izuzetno neefikasno izvršenje javnih investicija”, što se vidi i iz podatka da je za tekuće infrastrukturne projekte odobreno oko pet milijardi evra kredita, od kojih je za sada povučeno 1,3 milijarde, i da zbog kašnjenja u povlačenju odobrenih sredstava Srbija godišnje plaća penale od oko četiri miliona evra.

Alarmantna je i procena Fiskalnog saveta da bi, ukoliko se zadrži jednak procenat realizacije javnih investicija kao ranije, 2015. mogla da bude godina sa rekordno niskim infrastrukturnim ulaganjima, što zbog postojeće recesije i planirane fiskalne konsolidacije može biti izuzetno opasno.


Želje investitora i kreditora


U analizi isplativnosti i efikasnosti infrastrukturnih projekata, Fiskalni savet je ukazao da se stiče utisak da se ti projekti utvrđuju u skladu sa željama investitora i kreditora, a ne u skladu sa realnim potrebama države. Ukupne javne investicije u Srbiji godišnje iznose oko 800 miliona evra, što je 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a potrebno je da iznose duplo više. Srbija je najgora u regionu po stanju infrastrukture jer je na 111. mestu od 148 zemalja, dok se Hrvatska nalazi na 44. mestu, a Slovenija na 34. mestu.  Od 2008. godine u Srbiji se godišnje gradilo maksimalno do 30 kilometara, a 2012. svega 10 kilometara, za razliku od Hrvatske u kojoj je godišnji prosek bio 50 kilometara.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je najavila da će u 2015. godini u Srbiji biti izgrađeno 150 kilometra puteva, deset puta više od godišnjeg proseka decenijama unazad. Koridor 10 kroz Srbiju, prvi od infrastrukturnih prioriteta, trebalo je da bude završen 2004. godine, a sada je cilj kraj 2016. godine.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara