Kolumna Mihaila Crnobrnje

Južni tok

  • Broj 17, januar-februar 2014.

  • Prof. dr Mihailo Crnobrnja

  • 0

Kako sada stvari stoje, odnosno na bazi svega onog što smo dosad čuli, mala je, gotovo nikakva, verovatnoća da će se izgradnja ove važne energetske infrastrukture nastaviti u skorijoj budućnosti. Rusija se munjevito okrenula novom gasnom projektu sa Turskom i intenzivirala gasni projekat sa Kinom. Evropska unija i dalje tvrdo insistira da se gas na njenu teritoriju može isporučivati samo uz uvažavanja propisa EU. Amerika, naravno, stoji uz Evropsku uniju, posebno imajući u vidu ukrajinsku krizu kojoj se, zasad, ne vidi kraj. Osam zemalja koje je Južni tok trebalo da snabdeva gasom, uključujući i Srbiju, u ovom slučaju nemaju snagu (ili interes?) da izmene odluke jedne i druge strane. Nisu pomogli ni razgovori bugarskog premijera sa čelnicima EU, niti telefonski razgovori našeg predsednika i premijera sa predsednikom i premijerom Rusije. Jedna stara indijska izreka kaže: „Kad se slonovi tuku strada – trava".


Šta to znači za nas u Srbiji? Na kratak rok situacija se verovatno neće mnogo izmeniti, osim ako se ukrajinska kriza ne zaoštri do te mere da gasovod kroz Ukrajinu postane disfunkcionalan, ili zato što ga Rusija ne puni, ili zato što Ukrajina ne vrši tranzit. Dakle, sledi nam snabdevanje istom rutom kao i danas, kroz Ukrajinu i Mađarsku, uz oslonac na rezerve u Banatskom Dvoru. Ali isto tako bi bilo i da je doneta odluka o izgradnji Južnog toka, onoliko godina koliko bi bilo potrebno da se gasovod izgradi. Rusija nas uverava da će gasa ove zime biti, da ne brinemo. Rusija nas je uveravala i da će biti Južnog toka. Dve cevke Južnog toka su simbolično zavarene na teritoriji Srbije još onomad u prisustvu ruskih zvaničnika.



Nastavak teksta možete pročitati u sedamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara