Spoljna trgovina

Kako stići do tržišta Bavarske

  • Broj 20, maj 2015.

  • Milan Vučković

  • 0

U poslednjih nekoliko godina vrednost robne razmene Srbije sa Slobodnom državom Bavarskom (Freistaat Bayern) povećana je čak četiri puta. Srbija zauzima visoko šesto mesto u istočnoj Evropi kada je reč o privrednoj saradnji sa Bavarskom. I pored toga, spremnost domaćih privrednika da razrađuju izvoznu strategiju za Bavarsku i Nemačku, više je nego skromna



Privredna saradnja između Srbije i Bavarske (zajedničko tržište od 19,75 miliona stanovnika) ima svoju dugu tradiciju i predistoriju, ali mora najpre da se sagleda u okviru ukupne srpsko-nemačke privredne saradnje koja se od 2000. nalazi u konstantnom usponu.

U ovom trenutku, u Srbiji je aktivno oko 50 proizvodnih kompanija iz Nemačke od kojih je skoro trećina upravo iz Bavarske. Najveći broj njih kompletnu proizvodnju reizvozi u Nemačku, odnosno Bavarsku i tržišta EU. Međutim, čak i ta činjenica nije presudna u stalnom rastu srpskog izvoza, mada igra značajnu ulogu, s obzirom na to da srpski izvoz od strane srpskih kompanija već godinama beleži siguran i kontinuirani rast. I to uprkos svim ekonomskim problemima sa kojim se suočavaju u zemlji i uprkos činjenici da ove domaće firme nemaju skoro nikakvu podršku svoje zemlje, niti naših konzularno-diplomatskih predstavništava u tim naporima, iako bi to trebalo da bude njihov prioritet u pokušaju oživljavanja celokupnog izvoza od koga, na kraju, zavisi kompletna privreda u zemlji.

Veliki broj srpskih kompanija ima tzv. "sporadičan”, odnosno ”povremeni” izvoz u Nemačku i Bavarsku. Naime, radi se o izvoznim poduhvatima sa nemačkim partnerima do kojih su naši privrednici stigli slučajem (posetom određenim sajmovima ili ređe nastupima na njima ili u posredovanju preko naše poslovne dijaspore) a ne planiranim privrednim aktivnostima koje u kontinuitetu treba da sprovodi njihovo komercijalno odeljenje.

Razlog tome je što ovdašnja preduzeća ili imaju nepotreban strah od pokušaja izvoza na jedno tako veliko tržište, ili nemaju kapacitet niti prave profesionalce sa dobrim znanjem jezika koji direktno, na osnovu jasne strategije izvoza, mogu da ih povežu sa tamošnjom ciljnom grupom. Ovde je, takođe, veoma bitna podrška menadžmenta takvim profesionalnim komercijalistima i stalna investicija u budžet predviđen za poslovnu ekspanziju, koji se sigurno nakon određeneog vremena višestruko isplati.

Do sada najveće nemačke investicije u Srbiji zabeležene su u sektoru privatizacije: tako je nemačka Štada (Stada) preuzela Hemofarm iz Vršca za 510 miliona evra, Henkel je preuzeo Merimu iz Kruševca za 130 mil. evra, Messer Grupa je preuzelao Tehnogas (danas "Meser-Tehnogas”) za 120 mil. evra itd.

Međutim, najveće investicije nemačkih i bavarskih srednjih preduzeća zabeležene su u sektoru automobilske i elektronske industrije, a zatim i farmaceutske i hemijske industrije.

Prošle godine zabeležen je novi rekord u trgovinskoj razmeni između dve zemlje koja je iznosila 2,95 mlrd. evra. Od toga je srpski izvoz iznosio 1,26 milijardi evra, a uvoz 1,69 mlrd. Nekadašnji minus u trgovinskom bilansu od 968 mil. evra iz 2006. godine, Srbija je prošle godine smanjila na 426 miliona.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara